24. januar 2024.
Prema istraživanjima Demostata utvrđeno je da obavezni vojni rok povremeno podržava i do 75 odsto anketiranih građana Srbije, pokazujući da rado ide Srbin u vojnike, ali među njima je najviše starijih od 40 godina. Znači penzioneri i oni što sigurno neće ići u vojsku.
Istraživanja Digital Elementa pokazuju jednu vrlo zanimljivu pojavu – veliki broj žena je za uvođenje obaveznog vojnog roka, koje ga takođe neće služiti. A najveći broj komentara koji su došli od ovih žena obrađuje samo jednu te istu temu. Ona se zasniva na identičnoj argumentaciji: dobro je što se vraća vojska, da muškarci očvrsnu. Kao da zaista vojska može da utiče na čoveka u tom smislu. Neistraženo je samo da li su te žene majke muške dece. I zašto ne bi muškarce usmerile u sport. Kao da je Đokoviću bila potrebna vojska za sticanje čvrstine i radnih navika.
“Ako se vojni rok uvede, sigurno se neće uvesti zbog sticanja dobrih navika, nego zbog politike”, kaže za magazin Nedeljnik psihoterapeut Stojan Mišić. “U vojsci je disciplina na visokom nivou i ukoliko ne ispunjavate uslove i zahteve, snosićete posledice. Ako ne želite da snosite posledice, vi ćete raditi određene stvari i to će vam preći u naviku. To što su navike stečene u vojsci uopšte ne znači da će te navike i ostati za života. Ne znam da li vojska pravi od dečaka čoveka, ali znam da ima mnogo dečaka koji nemaju osnovne životne navike. Počev od higijene pa do motoričkih sposobnosti da se adekvatno zakuca ekser.”
Pet hiljada specijalaca
Povodom dana državnosti – Sretenja, 15. februara 2023. godine – predsednik Vučić je najavio konkurs za zapošljavanje pet hiljada specijalaca. Zoran Panović za Nedeljnik navodi da “sve to zvuči nelogično i da li je uopšte moguće naći baš toliko kandidata koji po predispozicijama ispunjavaju uslove da zaista budu specijalci, što je ograničen resurs u populaciji.”
“Sećate li se kad je avgusta 2018. godine”, navodi još Panović, “tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović obavestio javnost da je MUP zatvorio “vojno-patriotski” kamp na Zlatiboru, u kojem su deca učila vojničke veštine i patriotski se edukovala? Na Zlatiboru je tada postojao prvi “omladinsko-patriotski” kamp za decu, koji su organizovale “srpske i ruske veteranske i patriotske grupe” sa ciljem da naša deca jednostavno budu spremna da se brane, ako nas danas-sutra, ne daj bože neko napadne. Dozvola, ali i finansijska podrška dobijena je od opštine Čajetina i za predsednika te opštine Milana Stamatovića tu ništa nije bilo sporno, jer je to bio – humanitarni patriotski kamp gde se deca uče tradicionalnim srpskim vrednostima – kako je rekao Stamatović. Možda bi danas takav kamp bilo teže zatvoriti pred pritiskom tzv. patriotske i proputinovske javnosti.”
Vremena su se promenila, ispraćaje u vojsku su zamenila punoletstva, iako rado ide Srbin u vojnike, ali je najsmešnije (ako je nekome još uvek do smeha) što se mali balkanski lideri još uvek utrkuju u naoružanju. Kupovina raketa “džavelin” koje je Aljbin Kurti nabavio za svoje oružane snage, bila je dovoljan povod da predsednik Vučić sazove konferenciju za štampu.
“Srbija trenutno ima 186 miliona evra slobodnih sredstava koje ćemo odmah potrošiti na kupovinu oruđa i oružja iz domaćih fabrika namenske industrije”, rekao je Vučić. “Tokom ove godine biće spremna još dva paketa sa 150 miliona i 400 miliona evra za dodatno opremanje i naoružavanje Vojske Srbije. Taj novac je izdvojen mimo 360 miliona evra sredstava izdvojenih u Budžetu Srbije za dodatno naoružavanje. Kad sve ovo saberete, videćete da će ovo biti godina u kojoj ćemo se najbolje, najbrže i najsnažnije opremati.”
Paradiramo sa šmajserima na prsima
Kao da je to bio signal da se u Hrvatskoj (koja je inače članica EU i NATO pakta) pokrene javna rasprava o uvođenju vojnog roka. Ministar hrvatskih branitelja Tomo Medved izjavio je da se analizira mogućnost ponovnog uvođenja vojnog roka u Hrvatskoj te će idućih nedelja izaći pred javnost s detaljnim predlogom rešenja. Hrvatski ministar odbrane, Ivan Anušić, rekao je da će na kraju struka reći kako će se izvesti ponovono uvođenje vojnog roka.”
Hrvatskom piscu i novinaru Anti Tomiću to sve izgleda kao da neki trgovac oružja ponudi premijera Plenkovića oklopnim transporterima, a kad ovaj odbije, onda mu se nagovesti da su Srbi ionako kupili zadnjih dvadeset komada, pa tada i Plenković poviče – daj nama odmah trideset!
“Paradiramo sa šmajserima na prsima, kao oni Dodikovi policajci nedavno u Banjaluci, da bismo uplašili komšije”, kaže Tomić u svojoj kolumni Pucanje iz praznih pušaka. “Pod jedan, gubimo stanovništvo, a osobito je porazno da su nam mala provincijska mesta sve pustija. Sve je manje pijanih besposličara ispred seoskih prodavnica, koji samo čekaju uzeti pušku u ruke, koji upravo žude da vojska postrojavanjem i uglancanim cokulama njihove beznadežne živote ispuni nekakvim smislom. Eno ih, vredno se penju po skelama nemačkih bauštela, vilama izbacuju stajnjak ispod švajcarskih krava i vlažnim maramicama brišu mlohave guzice u austrijskim domovima za stara lica.”
Ante Tomić smatra da je u svim postjugoslovenskim državama korupcija na prvom mestu, pa je “hadezeovcima i naprednjacima jednako bilo u interesu da se budžet ne troši na vojsku, već da se trpa u džepove, ali da se s vremena na vreme raspištolje, prete kako će ponovo regrutovati, pokazati maminim mazama šta je muški život, ali da se njih ne treba bojati, jer lopovi to nikada neće učiniti.”
Nikoga ne želimo da povredimo
Spomenuti Dodik poručio je povodom Dana RS da će se proces secesije Republike Srpske odvijati velikom ljubavlju prema Republici Srpkoj i sa “željom da nikoga ne povredimo.” Teško je zamisliti takozvani Region ispunjen ljubavlju, ali sve je moguće. Zoran Panović ističe da je čak i “naprednjak Vladimir Đukanović učestvovao kao predsedavajući Skupštinske delegacije Srbije na jesenjem zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u Madridu novembra 2022. godine i već je dugo u tom telu.” Sve je moguće, pa se Zoran Panović pita hoće li se “novim regrutima naglašavati da je Ponoš navodno topio tenkove, a ignorisati da ga je Slobodan Milošević odlikovao za doprinos u otporu NATO agresiji”.
Profesionalizacija vojske je polagano smicanje jednog modela i uspostavljanje drugog kako bi se sve vreme obezbezdila operativna funkcionalnost vojske i sposobnost da se generiše ratna vojska”, navodi bivši načelnik Generalštaba Boris Ponoš. “Ja sam sa pozicije načelnika Generalštaba otišao krajem decembra 2008. godine, a vojni rok je ukinut 2010. godine i proglašeno je da Srbija ima profesionalnu vojsku. U realnosti, ukinuto je služenje vojske, a profesionalna vojska do danas nije uspostavljena. Ne može se očekivati da će interesovanje za službu profesionalnog vojnika biti dovoljno veliko ako su profesionalni vojnici suočeni sa nizom neizvesnosti. Ne može se ceo radni vek provesti kao vojnik, a ako nema zagarantovane tranzicije u civilna zanimanja, ako nema mogućnosti da se uzme kredit za stan, ako radni pravni status nije uređen, onda čak ni solidne plate nisu dovoljan motiv za tu profesiju. Jasno je da se bezbednosne okolnosti menjaju, ali nije objašnjeno kako će na konkretne promene bezbednosnih okolnosti uspešnije odgovoriti vojska sa regrutnim kontigentom koji se obučava tri ili četiri meseca. Ono što nedostaje sadašnjoj neuspešnoj profesionalizovanoj vojsci, nedostajalo bi i tada. I dalje tenkove ne bi imao ko da pokrene. Izgleda da srpskom režimu vojska služi kao alat unutrašnje politike.”
Priče o vojničkim uspomenama su i dalje jedna od zanimljivijih kafanskih tematika. I dalje su banalne, od toga da li će muškarci očvrsnuti, pa do toga ko je topio, a ko nije topio tenkove. Sve je i dalje nedorečeno, pa je omogućeno da i onima za vojsku i onima protiv vojske daju dovoljno municije za branjenje svoje teze. A vreme podjednako prolazi, kako u kasarnama, tako i u civilnom životu.
