Nova studija kompanija Moderna i Merck pokazala je da kombinacija mRNA vakcina i leka Keytruda može značajno da smanji rizik od povratka melanoma i njegovog širenja. Rezultati su dobijeni u velikom kliničkom ispitivanju faze 3, ali terapija još nije odobrena za široku primenu.
U istraživanju je učestvovalo 1.137 pacijenata sa melanomom stadijuma 2 do 4. Svima je prethodno hirurški uklonjen tumor, nakon čega su nasumično raspoređeni u dve grupe: jedna je dobijala samo Keytrudu, trenutno standardnu terapiju, dok je druga dobijala kombinaciju Keytrude i eksperimentalne mRNA terapije kompanije Moderna, nazvane intismeran.
Rezultat je bio bolji kod pacijenata koji su primali kombinaciju. Oni su duže ostajali bez ponovne pojave bolesti, a kod njih je zabeleženo i manje slučajeva širenja raka na udaljene organe.
Kompanije još nisu objavile sve konkretne podatke o stopama preživljavanja i recidiva. Međutim, raniji rezultati istog programa, predstavljeni početkom godine na velikom onkološkom skupu ASCO, pokazali su da je kombinacija smanjila rizik od ponovne pojave melanoma za 49 odsto, dok je rizik od udaljenog širenja bolesti ili smrti bio manji za 59 odsto.
Vakcina se pravi prema tumoru konkretnog pacijenta
Ono što ovu terapiju razlikuje od klasičnih vakcina jeste to što se ne pravi ista vakcina za sve pacijente.
Lekari najpre analiziraju tumor i traže njegove karakteristične genetske mutacije. Na osnovu tih podataka pravi se mRNA koja imunskom sistemu predstavlja upravo one karakteristike tumora koje bi trebalo da prepozna.
Ideja je relativno jednostavna: rak nastaje iz sopstvenih ćelija organizma, zbog čega ga imunski sistem često ne prepoznaje kao neprijatelja. Intismeran treba da mu pomogne da nauči šta da traži.
„Ono što pokušavamo jeste da kažemo imunskom sistemu da je propustio potpis tumorske ćelije“, rekao je izvršni direktor Moderne Stefan Bancel za TIME. Prema njegovom objašnjenju, terapija omogućava imunskom sistemu da prepozna mutaciju koja omogućava tumoru da raste.
Prednost mRNA tehnologije je i brzina. Genetske sekvence prilagođene konkretnom tumoru mogu da se naprave za nekoliko nedelja, što bi moglo da bude ključno ako personalizovane terapije protiv raka jednog dana postanu deo rutinskog lečenja.
Keytruda i mRNA rade različite stvari
U ovoj kombinaciji dve terapije imaju različite uloge.
Keytruda (pembrolizumab) blokira mehanizam kojim se tumorske ćelije skrivaju od imunskog sistema i tako omogućava odbrambenom sistemu organizma da ih napadne.
Intismeran bi trebalo da uradi drugi deo posla: da imunski sistem preciznije nauči šta treba da prepozna kao tumorsku ćeliju.
Zbog toga je kombinacija posebno zanimljiva. Jedna terapija „otkriva“ tumor, dok druga imunskom sistemu daje svojevrsnu mapu njegovih karakteristika.
Za sada, međutim, nije dokazano da bi sama mRNA terapija imala isti efekat. Upravo zato je i sprovedeno ispitivanje u kombinaciji sa već odobrenim lekom.
Sledeći korak su druge vrste raka
Moderna već ispituje može li isti pristup da funkcioniše kod drugih tumora.
U toku su istraživanja kod raka pluća, bubrega, pankreasa i mokraćne bešike, a posebno se ispituje mogućnost primene terapije u ranijim stadijumima bolesti.
Jedno od važnijih pitanja jeste da li bi imunološki sistem mogao da bude „obučen“ odmah nakon otkrivanja i uklanjanja ranog tumora, čime bi se smanjila mogućnost da se bolest kasnije vrati ili metastazira.
Kod raka pluća Moderna već ispituje intismeran kod pacijenata sa stadijumom 1 bolesti, nakon operacije. Ideja je da se terapija primeni u trenutku kada je najveći deo tumora već uklonjen, ali postoji rizik da su u organizmu ostale pojedinačne ćelije koje bi kasnije mogle da izazovu povratak bolesti.
Ako se rezultati iz melanoma potvrde i u drugim vrstama raka, pristup bi mogao da predstavlja važan pomak ka individualizovanom lečenju raka, u kojem se terapija ne bira samo prema vrsti tumora već i prema njegovim specifičnim genetskim karakteristikama.
Ipak, do toga još ima dosta koraka. Intismeran je i dalje eksperimentalna terapija i nije odobren za rutinsko lečenje pacijenata. Najnoviji rezultati jesu ohrabrujući, ali tek kompletni podaci i dalja ispitivanja treba da pokažu koliko je ova tehnologija zaista delotvorna i kod kojih pacijenata može da donese najveću korist.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
