Srpski fudbal već godinama ima problem koji se ne vidi samo kroz rezultate u Evropi: domaće prvenstvo je izgubilo poentu. Zvezdina pobeda nad Viktorijom Plzenj i Partizanov poraz od Hetafea ponovo su otvorili mnogo veće pitanje od jednog evropskog rezultata. Koliko vredi domaće prvenstvo u kojem se već na početku sezone može prilično pouzdano pretpostaviti ko će biti prvak?
Crvena zvezda je u sredu pobedila Viktoriju Plzenj i tako nastavila evropski put posle neuspeha u kvalifikacijama za Ligu šampiona, gde je eliminisana od Hapoela Ber Ševe. Partizan je istovremeno u Madridu izgubio od Hetafea 3:1. Rezultati su različiti, ali ih povezuje činjenica da oba kluba evropsku konkurenciju više ne mogu da mere kroz domaće prvenstvo: Zvezda je toliko iznad svojih rivala u Srbiji da joj Superliga ne daje pravi odgovor na pitanje koliko je jaka, dok je Partizan oslabio toliko da više nije u stanju da joj bude ozbiljan konkurent.
To je mnogo veći problem od toga što jedan klub godinama osvaja titule. Dominacija sama po sebi nije anomalija; problem nastaje kada drugi klubovi više nemaju realnu mogućnost da je prekinu. Ako se već u avgustu zna da će Zvezda biti glavni favorit za titulu, a tokom sezone nema ekipe koja može da je pritisne kroz kontinuitet od 30 i više kola, prvenstvo gubi deo svoje osnovne funkcije — neizvesnost. Ne mora svaki rezultat da bude neizvestan, ali mora da postoji stvarna mogućnost da se na kraju promeni odnos snaga. U Srbiji je ta mogućnost poslednjih godina sve manja.
Najviše je na tome izgubio Partizan. Njegovo urušavanje nije počelo juče i nije posledica jednog pogrešnog trenera ili lošeg prelaznog roka. Klub je godinama imao probleme sa direktnim uplivom politike u navijanje, upravljanje, finansije, sportsku politiku i unutrašnje sukobe, dok je Zvezda u istom periodu gradila stabilniji sistem i povećavala prednost uz očiglednu podršku države. Partizan za sopstvene greške nesumnjivo snosi odgovornost, ali bilo bi pogrešno pretvarati se da se sve to događalo izvan političkog i društvenog sistema u kojem država ima snažan uticaj na sport, od javnog novca i sponzora do ljudi koji upravljaju klubovima. Pitanje zato nije samo zašto je Partizan pravio loše poteze, već i kako je moguće da jedan od dva najvažnija sportska sistema u zemlji godinama slabi bez ozbiljne institucionalne reakcije.
Ironija je u tome što ni Zvezda dugoročno ne dobija mnogo time što je Partizan slab. Dobija prvenstva i lakši put do Evrope, ali gubi protivnika koji bi je svake nedelje terao da bude bolja. Kada nema ozbiljne domaće konkurencije, broj pobeda u prvenstvu može da stvori sliku o snazi koja se u Evropi brzo pokaže kao nepotpuna. Zvezdina eliminacija od Hapoela upravo zato ne bi trebalo da se posmatra samo kao neuspeh jednog tima. Ona pokazuje koliko je velika razlika između domaće dominacije i evropskog nivoa.
Zbog toga pitanje više nije samo da li će Zvezda osvojiti još jednu titulu. Pitanje je šta će od Superlige ostati ako se unapred zna njen pobednik, dok klub koji bi trebalo da bude njen glavni rival nema snagu da promeni taj poredak. Vojvodina, Čukarički, TSC i ostali mogu povremeno da naprave dobru sezonu, ali liga dobija potpuno drugačiju težinu tek kada postoji najmanje jedan klub koji može da izdrži trku sa Zvezdom do kraja. Bez toga, prvenstvo postaje takmičenje za drugačiji raspored evropskih mesta, dok se pitanje prvaka rešava mnogo pre poslednjeg kola.
Zato Partizanovo propadanje nije samo Partizanov problem. Kada oslabi jedan od dva kluba koji su decenijama određivali kvalitet, interesovanje i konkurentnost srpskog fudbala, ne dobija se jača Zvezda niti jača liga. Dobija se liga u kojoj je jedan klub toliko iznad ostalih da mu domaće prvenstvo više nije dovoljan test, dok ostali igraju za ono što ostane iza njega. A to je loša vest čak i za klub koji u takvom sistemu osvaja sve više titula.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
