Didije Dešan napušta klupu Francuske kao jedan od najuspešnijih selektora u istoriji “trikolora”. Osvojio je Svetsko prvenstvo, igrao još jedno finale Mundijala, stigao do finala i polufinala Evropskog prvenstva i gotovo deceniju i po održavao Francusku u samom vrhu svetskog fudbala. Malo koji trener može da se pohvali takvim kontinuitetom.
Ipak, njegov oproštaj sa reprezentacijom otvara pitanje koje će dugo deliti fudbalsku javnost: da li je Francuska tokom svih tih godina mogla da igra mnogo lepše – i da pritom ne bude manje uspešna?
Poraz od Španije u polufinalu Svetskog prvenstva paradoksalno je postao najjači argument i za Dešanove kritičare i za njegove branioce.
Godinama su ga optuživali da sputava jednu od najtalentovanijih generacija u istoriji francuskog fudbala. Da previše razmišlja o disciplini, a premalo o kreativnosti. Da pobede stavlja ispred igre.
Na ovom Mundijalu prvi put je ozbiljnije odstupio od sopstvene filozofije. Francuska je igrala hrabrije, napadala sa više igrača i izgledala atraktivnije nego u bilo kom periodu njegovog mandata.
Delovalo je kao da je konačno skinuta ručna kočnica koja je godinama ograničavala potencijal Kilijana Mbapea, Usmana Dembelea, Majkla Olisea i ostalih napadačkih zvezda.
Ali upravo kada je naišao prvi protivnik najviše klase, ta sloboda pokazala je i svoju cenu.
Španija je kaznila ono što su svi želeli da vide
Dok je Francuska tokom turnira oduševljavala ofanzivom, Španija je igrala gotovo suprotnu priču.
Nekada simbol najlepšeg pozicionog fudbala, ovog puta španska reprezentacija pobedila je zahvaljujući savršenoj organizaciji, disciplini i kontroli sredine terena. Povrede krilnih igrača naterale su selektora da prilagodi sistem, ali je rezultat bio ekipa koja je protivnicima oduzimala prostor i ritam.
Protiv Francuske upravo je vezni red odlučio utakmicu. Nije presudila individualna inspiracija, već superiornost u organizaciji igre. Španija je kontrolisala prostor, tempo i posed, ostavljajući francuskim napadačima premalo prilika da iskoriste svoj najveći kvalitet.
Aurelijen Čuameni i Adrijen Rabio ostali su brojčano i taktički inferiorni protiv španske sredine terena. Napadački kvartet Francuske retko je dobijao loptu u opasnim zonama, dok je Španija lako koristila svaki izgubljeni posed za brze tranzicije.
Kazneni udarac koji je izborio Lamin Jamal bio je samo najvidljivija posledica te dominacije. Suštinski problem nalazio se mnogo dublje – Francuska je izgubila bitku u centru terena.
Da li je Didije Dešan zakasnio sa promenama?
Jedno od ključnih pitanja posle utakmice jeste da li je Francuska trebalo da odustane od izrazito ofanzivne postave baš protiv protivnika kakav je Španija.
Tokom turnira često se spekulisalo da bi Dešan protiv najjačih reprezentacija mogao da uvede dodatnog veznog igrača i pređe na sistem 4-3-3 umesto 4-2-3-1.
To se nije dogodilo.
Tek kada je postalo očigledno da Rabio ne uspeva da odgovori tempu utakmice, selektor je reagovao izmenama. Međutim, tada je ritam meča već bio potpuno pod kontrolom Španije.
Mnogi će se pitati da li bi drugačiji odnos snaga u veznom redu, uz Manua Konea od prvog minuta i jednog napadača manje, promenio tok utakmice. Odgovor nikada nećemo saznati, ali ostaje utisak da Francuska nije izgubila zato što nije imala dovoljno kvaliteta, već zato što nije pronašla ravnotežu između napada i kontrole.
Didije Dešan priznao poraz, ali nije prećutao ni zamerke na suđenje
Posle utakmice Dešan nije pokušavao da traži izgovore za eliminaciju. Priznao je da njegova ekipa nije uspela da odgovori ritmu koji je nametnula Španija.
„Igrači su slomljeni jer smo imali velike ambicije. Moramo da budemo pošteni i priznamo da smo danas tehnički bili za nijansu ispod Španije. To je pre svega naša krivica“, rekao je selektor Francuske.
Ipak, nije propustio priliku da izrazi nezadovoljstvo pojedinim odlukama arbitra, uz opasku da se neće dublje upuštati u polemiku.
„Postavljam jedno pitanje, ali neću dati odgovor: da li sudija uopšte ima nivo da sudi polufinale Svetskog prvenstva? Ovo ne govorim zato što smo izgubili, ali bilo je nekoliko situacija koje su išle na našu štetu“, poručio je Dešan.
Uprkos tome, francuski stručnjak nije dovodio u pitanje zaslužen trijumf rivala.
Na drugoj strani, španski selektor Luis de la Fuente ocenio je da je njegova reprezentacija odigrala jednu od najboljih utakmica na turniru i naglasio da posao još nije završen.
„Teško je opisati šta osećam, ali ovo je sreća. Ova grupa igrača je izuzetna. Ostao nam je još jedan korak i pokušaćemo da ostvarimo ono što želimo“, rekao je De la Fuente.
Posebno je odjeknula poruka koju je, prema njegovim rečima, uputio igračima neposredno pre izlaska na teren.
„Rekli smo u svlačionici da ćemo igrati protiv jednog od najboljih timova na svetu, ali da će oni sa druge strane imati najbolji tim na svetu.“
Ovakav pristup pokazao se presudnim. Dok je Francuska tražila ravnotežu između slobode i kontrole, Španija je od prvog minuta delovala kao ekipa koja tačno zna kako želi da pobedi. Upravo je ta razlika u sigurnosti i disciplini, možda više od individualnog kvaliteta, odlučila putnika u finale.
Nasleđe koje će ostati predmet rasprave
Dešan iza sebe ostavlja rezultate koje će njegovi naslednici teško ponoviti. U eri u kojoj su velike reprezentacije često prolazile kroz smene generacija i padove forme, Francuska je gotovo neprekidno igrala završnice najvećih takmičenja.
Ali istovremeno ostaje osećaj propuštene prilike.
Malo koja reprezentacija poslednjih decenija raspolagala je tolikim brojem vrhunskih napadača, kreativaca i brzih krilnih igrača. Kritičari smatraju da je Dešan godinama birao sigurnost umesto spektakla i da je tek na svom poslednjem turniru dozvolio ekipi da pokaže puni potencijal.
Ironija je u tome što je upravo taj zaokret završio porazom.
Možda je zato ova utakmica najbolje objasnila čitavu njegovu trenersku filozofiju. Kada je konačno odustao od opreza koji ga je doveo do najvećih uspeha, ostao je bez najvećeg oružja kojim je godinama pobeđivao.
Upravo u tome leži paradoks Dešanove ere. Kada je konačno odlučio da veruje talentu više nego strukturi, izgubio je od ekipe koja je pokazala da organizacija i dalje može biti presudna na najvećoj sceni. Zato će se njegovo nasleđe još dugo meriti kroz jedno pitanje na koje verovatno nikada neće biti konačnog odgovora: da li je Francuska pod Dešanom ostvarila svoj maksimum ili je mogla da bude jednako uspešna, a mnogo lepša za gledanje?
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
