Aleksandar Vučić sada poziva Iliju Srdanovića na televizijski duel i govori kako građani treba da čuju „drugu stranu“. Isti taj Vučić godinama je izbegavao direktna televizijska sučeljavanja sa političkim protivnicima, postavljao uslove za duele, obećavao da će ih biti – pa ih nije bilo. U međuvremenu, neistomišljenike je često častio uvredama mnogo manje prikladnim za „razgovor, debatu i sučeljavanje mišljenja“.
Aleksandar Vučić ponovo je pronašao televizijski duel. Predsednik Srbije pozvao je Iliju Srdanovića, prvog na Studentskoj listi, na „razgovor, debatu i sučeljavanje mišljenja“, uz objašnjenje da građani treba da čuju različite programe, planove i vizije. Srdanović je prethodno rekao da ne želi da učestvuje u takvom duelu.
Vučić je zbog toga izrazio iznenađenje. Očekivao je, kako je rekao, da će Srdanović sa oduševljenjem prihvatiti poziv. Govorio je o tome kako bi građani mogli da uporede stavove dvojice političkih aktera.
Sve bi to zvučalo sasvim normalno kada ne bi postojala jedna nezgodna okolnost: Vučić već gotovo 15 godina mnogo češće govori o televizijskim duelima nego što u njima učestvuje.
Kada je bio opozicija, duel je „sanjao“
Kada je bio opozicioni političar, priča je izgledala drugačije.
Pred beogradske izbore 2012. godine Vučić je govorio da „sanja duel“ sa tadašnjim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. Đilas je taj poziv odbijao. Posle izbora njih dvojica jesu sedela u studiju B92, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem, ali to nije bilo klasično izborno televizijsko sučeljavanje. Istinomer je kasnije upravo taj susret opisao kao više susret pobednika i poraženog nakon izbora nego kao pravi TV duel.
A onda je Vučić došao na vlast. I tada se priča o duelima promenila.
Od jednog protivnika do petorice
Krajem 2013. godine, kada je već bio prvi potpredsednik Vlade, Vučić je na Đilasov poziv rekao da je spreman da se odazove – ali ne samo Đilasu. Tražio je da preko puta njega budu i Čedomir Jovanović i Vojislav Koštunica.
Dakle, jedan protivnik više nije bio dovoljan.
Godine 2014. Đilas ga je ponovo javno pozvao da dođe u emisiju i razgovara sa opozicijom, uz poruku da ne sedi samo na Pinku i RTS-u, gde može da kontroliše format razgovora.
Godine 2016. Vučić, tada predsednik Vlade, otišao je još dalje. Obećao je da će „naći vremena i načina“ za TV duel sa petoricom opozicionih lidera. Nekoliko dana kasnije pominjao je čak i šest protivnika.
Duel se nije dogodio. Istinomer je njegovo obećanje iz 2016. ocenio kao neispunjeno, uz konstataciju da nijedan opozicioni lider tokom tadašnje kampanje nije dobio priliku za takvo televizijsko suočavanje sa Vučićem.
I tu se vidi obrazac koji se ponavljao godinama: Vučić govori da se duela ne plaši, kaže da je spreman da izađe pred kamere, a onda se format pomera – jedan protivnik postaje trojica, trojica postaju petorica, petorica šestoro. Na kraju – nema duela.
Predsednik koji je govorio da predsednici ne idu na duele
Kada je postao predsednik Srbije, pojavilo se novo objašnjenje.
Vučić je govorio da predsednici Srbije nisu učestvovali u televizijskim duelima, osim u drugom krugu predsedničkih izbora. Istinomer je 2021. podsetio da je takvo objašnjenje koristio dok su opozicioni političari godinama tražili direktno televizijsko suočavanje.
Istovremeno, Vučić je ostao veoma prisutan na televizijama. Gostovanja su trajala satima, obraćanja su se prenosila uživo, a političke protivnike i kritičare komentarisao je pred kamerama najpogrdnijim rečnikom.
Samo što to nije duel. Duel znači da preko puta vas sedi neko ko ima jednako pravo na vreme, pitanje i odgovor. Ne možete mu oduzeti mikrofon, prekinuti emisiju ili promeniti temu kada vam pitanje ne odgovara.
Upravo takav format Vučić je godinama izbegavao.
Kada nema duela, ima etiketa
A postoji i druga strana ove priče.
Teško je današnje pozivanje na „sučeljavanje mišljenja“ odvojiti od načina na koji Vučić godinama govori o ljudima koji mu se politički suprotstavljaju.
Njegov javni rečnik prema protivnicima i kritičarima često nije bio jezik političke debate. Koristio je izraze poput „ološ“, „bednici“ i „kukavice“, a u jednom nastupu 2022. godine Aljbina Kurtija i njegove političke saradnike nazivao je „terorističkim ološem“ i „najgorim srpskim ološem, sa dna kace“.
Ni tokom protesta 2025. godine retorika nije bila mnogo drugačija. Govoreći o demonstrantima, Vučić ih je nazivao „bednicima“ i „kukavicama“, dok je evropske poslanike koji su prisustvovali protestu opisivao kao „najgori ološ, sa dna kace“. Istinomer je upravo taj nastup naveo kao primer nesklada između pozivanja na dijalog i istovremenog vređanja onih sa kojima bi navodno trebalo razgovarati.
To nije isto što i tvrdnja da je svaku uvredu koju je neko izgovorio protiv opozicije izgovorio lično Vučić. Nije. Ali njegov sopstveni rečnik dovoljno je dokumentovan da se može govoriti o obrascu.
Teško je pozivati na sučeljavanje mišljenja dok političkog protivnika istovremeno predstavljate kao ološ, bednika ili talog “sa dna kace”.
Sada je odjednom drugačije
Zato je aktuelni poziv Iliji Srdanoviću zanimljiv manje zbog samog Srdanovića, a više zbog Vučićeve političke biografije.
Jer čovek koji danas govori da želi da građani čuju „drugu stranu“ jeste isti onaj političar koji je 2016. obećavao duel sa petoricom opozicionara – i obećanje nije ispunio. Isti onaj koji je 2013. na zahtev za duel odgovarao tako što je tražio još protivnika. Isti onaj koji je kasnije objašnjavao da predsednik Republike nema obavezu da učestvuje u takvim emisijama.
Za to vreme, politička komunikacija odvijala se uglavnom u formatima u kojima je Vučić imao mnogo više prostora za govor nego njegovi protivnici.
To nije zabrana debate. To je nešto drugo: kontrolisani politički nastup umesto direktnog suočavanja.
Zato današnji poziv ne može da se posmatra odvojeno od svega što mu je prethodilo.
Nije problem što Srdanović može da kaže „ne“
Na tu Vučićev poziv na TV duel, prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović kaže da nema nikakav komentar.
– Prosto, čovek je izjavljivao mnoge stvari koje nisu za komentar, pa ni ovo sad. Nemam prosto komentar. Imam mnogo važnija posla od toga da razmišljam šta gospodin Vučić govori u javnom prostoru, koji je njegovim delovanjem, na kraju krajeva i izazvao ovakvu reakciju javnosti u Srbiji, koja traži promene. Mi ćemo te promene, apsolutno, doneti kroz program studentskog pokreta – ističe on.
Ali ako Vučić danas želi da predstavi televizijski duel kao normalan i poželjan način političke komunikacije, onda je legitimno podsetiti ga da je takav format u njegovoj političkoj praksi tokom vlasti bio izuzetak, a ne pravilo.
Petnaest godina je dovoljno dugo da se napravi poređenje.
Kada je bio opozicionar, Vučić je želeo duel. Kada je postao vlast, počeli su uslovi.
Jedan protivnik postao je trojica. Trojica su postala petorica. Obećani dueli nisu održani. Kao predsednik, dobio je novo obrazloženje zašto do njih ne treba da dođe.
A kada nije bilo duela, bilo je dovoljno prostora za monologe – i za teške kvalifikacije političkih protivnika.
Sada ponovo slušamo kako građani treba da čuju „drugu stranu“.
Dobro. Ali ako je televizijski duel zaista toliko važan za građane, zašto je Vučiću trebalo gotovo 15 godina da ga se ponovo seti?
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
