Šestoro novosadskih aktivista provelo je oko sedam meseci u pritvoru i kućnom pritvoru, dok je protiv druge šestorke postupak vođen u odsustvu. Svi su bili optuženi u predmetu koji je pokrenut nakon tajnog snimanja njihovog razgovora i koji je tužilaštvo povezalo sa pripremanjem nasilne promene ustavnog uređenja Srbije. Sudski postupak nije završen presudom: Aleksandar Vučić ih je pomilovao pre nego što je Viši sud u Novom Sadu odlučio da li su krivi ili nisu.
Odluka o pomilovanju dvanaestoro novosadskih aktivista otvorila je pitanje koje je važnije od samog predsedničkog akta: šta se dešava sa postupkom u kojem su ljudi mesecima bili lišeni slobode, protiv polovine se sudilo u odsustvu, a ključni dokaz od početka osporavan, kada predsednik odluči da ga prekine pre presude? Pomilovanje može da zaustavi krivično gonjenje, ali ne predstavlja sudsku odluku o tome da li je optužba bila osnovana.
Od tajnog snimka do hapšenja
Slučaj je počeo 12. marta 2025. godine, kada je u prostorijama novosadskog odbora Pokreta slobodnih građana održan sastanak aktivista uoči velikog studentskog protesta. Razgovor je tajno snimljen, a snimak je već narednog dana emitovan na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Ubrzo potom usledila su hapšenja i pokretanje postupka protiv dvanaestoro ljudi.
Šestoro optuženih – Marija Vasić, Lado Jovović, Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Davor Stefanović i Lazar Dinić – provelo je ukupno oko sedam meseci u pritvoru i kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom. Drugih šestoro – Mila Pajić, Branislav Đorđević, Anja Pitulić, Jovan Dražić, Doroteja Antić i Dejan Bagarić – u vreme hapšenja bilo je van Srbije, pa je postupak protiv njih vođen u odsustvu.
Optužnica je razgovor povezala sa navodnim planiranjem nasilne promene ustavnog uređenja. Međutim, način na koji je snimak pribavljen od početka je bio predmet spora između odbrane i tužilaštva.
Insajder je, analizirajući dokumentaciju iz optužnog predloga, objavio da BIA nije prvobitno nadzirala novosadske aktiviste. Pod merama je bila druga osoba, a razgovor aktivista je zabeležen kao takozvani slučajni nalaz. Prema dokumentima koje je objavio Insajder, ta osoba je bila pod merama BIA od maja 2024. godine, ali se nije našla među optuženima.
Dodatni problem bio je pravni osnov nadzora. Prema dokumentaciji koju je analizirao Insajder, mere su sprovođene na osnovu Zakona o BIA, a ne Zakonika o krivičnom postupku. Odbrana je zbog toga osporavala zakonitost dokaza i tražila da sud utvrdi da li je takav materijal uopšte mogao da bude korišćen u krivičnom postupku.
Suđenje počelo, presuda izostala
Glavni pretres počeo je u novembru 2025. godine, više od osam meseci nakon hapšenja. Šestoro optuženih tada se branilo sa slobode, dok se drugoj šestorki sudilo u odsustvu. Postupak je tokom narednih meseci više puta odlagan, a Viši sud u Novom Sadu je u septembru 2026. ponovo pomerio ročište, između ostalog zbog toga što nije bilo završeno veštačenje procesne sposobnosti Lazara Dinića. Novi termin bio je zakazan za 30. oktobar.
Pre tog datuma, međutim, predsednik je odlučio da pomiluje svih dvanaestoro.
Vučić je odluku doneo neposredno pre ostavke na funkciju predsednika Srbije. Time je postupak završen pre nego što je sud mogao da oceni zakonitost spornog dokaza i, što je najvažnije, da donese presudu o krivici optuženih.
Zato je i reakcija jednog od optuženih, Srđana Đurića, bila usmerena upravo na pravo na sudski epilog. On je rekao da ne traži milost, pomilovanje ili aboliciju, već pravdu i mogućnost da pred sudom dokaže svoju nevinost.
Pre novosadskih aktivista pomilovani ljudi optuženi za napad na studente
Vučićeva odluka nije prvi slučaj u kojem je predsednik iskoristio pravo pomilovanja u predmetu povezanim sa studentskim protestima. U julu 2025. godine pomilovao je četvoricu muškaraca kojima se sudilo zbog napada na studente u Novom Sadu, u noći između 27. i 28. januara.
Napad je počeo nakon što su studenti lepili nalepnice u blizini prostorija Srpske napredne stranke na Bulevaru oslobođenja. Prema svedočenjima studenata koje je objavio N1, grupa muškaraca izašla je iz prostorija SNS-a i nasrnula na studente. U nastavku događaja povređena je studentkinja Akademije umetnosti Ana Vučak, kojoj je, prema kasnije objavljenim rezultatima sudsko-medicinskog veštačenja, tupim predmetom naneta teška telesna povreda vilice.
Protiv četvorice muškaraca vođen je postupak za tešku telesnu povredu i nasilničko ponašanje. Tužilaštvo je za dvojicu tražilo po tri godine zatvora, a za drugu dvojicu po dve i po godine. Presuda, međutim, nije doneta. Vučić ih je 2. jula 2025. pomilovao, nakon čega je Osnovni sud u Novom Sadu obustavio postupak.
Ni u ovom slučaju pomilovanje nije predstavljalo sudsku odluku da optuženi nisu počinili dela koja su im stavljena na teret. Ono je značilo da je krivični postupak okončan bez presude. Upravo ta činjenica daje prethodnom slučaju značaj za razumevanje sadašnje odluke o novosadskim aktivistima.
U jednom predmetu predsednik je pomilovao četvoricu ljudi protiv kojih se vodio postupak zbog nasilja nad studentima, uključujući slučaj u kojem je jedna studentkinja zadobila tešku povredu. Nekoliko meseci kasnije pomilovao je dvanaestoro ljudi protiv kojih se vodio postupak zbog mnogo teže kvalifikacije – pripremanja nasilne promene ustavnog uređenja. U oba slučaja predsednička odluka je doneta pre pravosnažne sudske odluke.
Šta ostaje iza postupka protiv aktivista
Kod novosadske dvanaestorice dodatni problem predstavlja činjenica da je deo optuženih proveo mesece u pritvoru, dok je druga grupa bila van Srbije i protiv nje se sudilo u odsustvu. Ako postupak više ne može da bude završen presudom, neće biti ni sudske ocene njihovog ključnog dokaza, niti odluke o tome da li je optužba bila osnovana.
To je razlog zbog kojeg Pokret slobodnih građana tvrdi da Vučić nema šta da „oprašta“ aktivistima. PSG navodi da su oni tražili da pred sudom dokažu nevinost i da se ispita zakonitost načina na koji je bezbednosni aparat došao do snimka. Aleksandar Petrović, član Predsedništva PSG-a i šef pravnog tima tog pokreta, ocenio je da je abolicijom, odnosno predsedničkom intervencijom kojom je postupak zaustavljen, sudu oduzeta mogućnost da odluči o zakonitosti ključnog dokaza.
Te tvrdnje PSG-a predstavljaju političku ocenu slučaja, ali činjenice o samom postupku ostaju proverljive: protiv dvanaestoro ljudi pokrenut je krivični postupak, šestoro je provelo mesece u pritvoru ili kućnom pritvoru, protiv druge šestorke suđenje je vođeno u odsustvu, glavni pretres je počeo, ročišta su odlagana, a pre zakazanog nastavka suđenja predsednik ih je pomilovao.
Zbog toga pomilovanje ne daje odgovor na pitanje da li su aktivisti bili krivi za ono za šta su optuženi. Ono samo znači da sud tu odluku više neće doneti.
A upravo je to suština ovog slučaja: država je protiv ljudi pokrenula postupak, šestoro ih je mesecima držala u pritvoru, protiv drugih vodila postupak u odsustvu, a zatim je, pre nego što je pravosuđe završilo posao, predsednik odlučio da ih pomiluje.
Pre toga, isto pravo pomilovanja iskorišćeno je za prekid postupka protiv četvorice muškaraca optuženih za nasilje u kojem je teško povređena novosadska studentkinja.
U oba slučaja sudski epilog je izostao. Razlika je u tome što je u jednom predmetu predsednička odluka zaustavila postupak protiv ljudi optuženih za nasilje nad studentima, a u drugom protiv ljudi optuženih za pripremanje nasilne promene ustavnog poretka.
Ni jedni ni drugi nisu dobili ono što jedino sud može da pruži – pravosnažnu odluku o njihovoj krivici ili nevinosti.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
