Srbija je za godinu dana napravila malo ili nimalo pomaka u sprovođenju preporuka Saveta Evrope za sprečavanje korupcije. Od 24 preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GRECO), u potpunosti su sprovedene samo tri, dok je deset sprovedeno delimično, a 11 nije sprovedeno uopšte.
U novom izveštaju GRECO zato konstatuje da od prethodne procene, objavljene u julu 2024. godine, „nisuostvareni konkretni rezultati“.
Ocena se odnosi na peti krug evaluacije, koji obuhvata sprečavanje korupcije i jačanje integriteta u centralnoj vlasti i organima za sprovođenje zakona. Srbija je članica GRECO-a od 2003. godine.
Najveći deo problema odnosi se upravo na vrh izvršne vlasti.
Savetnici i šefovi kabineta ministara i dalje nisu obuhvaćeni Zakonom o sprečavanju korupcije, dok se pre imenovanja ministara, savetnika i šefova kabineta ne sprovode provere integriteta kojima bi se utvrdili mogući sukobi interesa.
Nema ni posebnog kodeksa ponašanja za najviše izvršne funkcije, niti pravila koja bi određivala standarde ponašanja predsednika Republike.
GRECO posebno ukazuje da za sprovođenje dela preporuka još nema potrebnih zakonskih izmena. Izmene Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o lobiranju čekaju gotovo tri godine, a u tom periodu, ocenjuje GRECO, nije bilo značajnijeg napretka.
Imunitet i dalje pokriva korupciju
Jedan od ozbiljnijih nalaza odnosi se na imunitet članova Vlade.
Krivična dela povezana sa korupcijom nisu izuzeta iz obima imuniteta koji uživaju članovi Vlade. Istovremeno, nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal za krivična dela protiv službene dužnosti ne obuhvata sva lica na najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika Republike.
GRECO je preporučio da se pre imenovanja ministara uvedu provere integriteta, kako bi se eventualni sukobi interesa i drugi rizici utvrdili pre stupanja na funkciju.
Vlada je formirala radnu grupu koja treba da razmotri kako bi takve provere mogle da budu uvedene. Grupa je već održala dva sastanka, ali međunarodni antikorupcijski mehanizam Saveta Evrope ocenjuje da iz toga još nisu proistekli konkretni rezultati.
Srbija je u međuvremenu usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2024. do 2028. godine, što GRECO smatra napretkom. Međutim, i dalje nema posebnog strateškog dokumenta koji bi se bavio sprečavanjem korupcije među nosiocima najviših izvršnih funkcija.
Policija bez dovoljno spoljne kontrole
Problemi koje GRECO registruje ne završavaju se u Vladi.
Mehanizam za postupanje po pritužbama građana na rad policije nije promenjen tako da obezbedi veću nezavisnost i transparentnost. Tokom 2024. godine podneto je više od 1.700 pritužbi, što je 17 odsto više nego prethodne godine.
U svega 127 slučajeva utvrđeni su propusti u radu policijskih službenika.
Međutim, ključni problem je način na koji se pritužbe rešavaju. U najvećem broju slučajeva postupak vode sama policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova, zbog čega GRECO zaključuje da takav mehanizam ne predstavlja stvarni oblik spoljnog nadzora.
Na papiru postoje i neke mere koje bi trebalo da smanje korupcijske rizike u policiji: redovne bezbednosne provere zaposlenih, registar dodatnog zaposlenja i sistem rotacije službenika na poslovima koji nose veći rizik od korupcije. Te mere su uvrštene u nacrt akcionog plana, ali njihova primena još nije počela.
Ni Operativni plan za sprečavanje korupcije u policiji, koji se dugo očekuje, još nije formalno usvojen.
GRECO posebno izdvaja zapošljavanje i izbor rukovodilaca u policiji. Prema oceni tog tela, transparentne procedure zasnovane na stručnosti bile bi važne i za veću operativnu autonomiju policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Agencija radi, ali bez pune saradnje sa Vladom
Ni odnos Vlade i Agencije za sprečavanje korupcije nije uređen na način koji GRECO smatra dovoljnim.
Saradnja Agencije sa drugim institucijama postoji, ali saradnja sa Vladom Srbije još nije formalizovana. Uz to, Agencija nema dovoljno ljudskih resursa.
Agencija je tokom 2024. nastavila da proverava prijave o imovini i prihodima najviših funkcionera. Za 2025. godinu, međutim, deo planiranih provera bio je usmeren na prijave narodnih poslanika, sudija i javnih tužilaca.
GRECO istovremeno beleži pojedine pozitivne pomake u policiji i državnoj upravi, među kojima su obuke o integritetu i zaštiti uzbunjivača, uključivanje Kodeksa policijske etike u sistem obuke i formiranje Komisije za policijsku etiku.
Ali ti pomaci ne menjaju ukupnu ocenu.
Srbija sada ima rok do kraja juna 2027. godine da GRECO-u dostavi novi izveštaj o sprovođenju preostalih preporuka.
Do tada bi trebalo da se vidi da li će tri godine čekanja na zakonske izmene biti zamenjene konkretnim promenama ili će sledeća procena ponovo pokazati isti problem: zakoni, strategije i radne grupe postoje, ali primena zaostaje za njima.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
