Nakon usvajanja oštre Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, gotovo istovremenom reakcijom predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da će Srbija najverovatnije prvo izaći na parlamentarne, a zatim na predsedničke izbore. Teeško da ove dve reakcije predstavljaju slučajnost. Dok iz Brisela stižu možda najkritičnije ocene stanja demokratije u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, u Beogradu se već priprema teren za novu izbornu utakmicu.
Istovremeno, predsednik najavljuje i novu finansijsku pomoć za sve punoletne građane, iako još nije otkrio ni iznos ni način finansiranja te mere.
Politički posmatrano, ova tri događaja teško je posmatrati odvojeno. Dok iz Brisela stižu najoštrije kritike na račun vlasti u poslednjih nekoliko godina, Aleksandar Vučić javnosti šalje poruku da Srbija može da napreduje i bez Evropske unije, uz tvrdnju da nas evropski blok svakako ne želi. Time se fokus javne rasprave pomera sa pitanja reformi i evropskih uslova na narativ da je problem pre svega u nedostatku političke volje unutar same Evropske unije da primi Srbiju u članstvo, a da nije problem u srpskom rukovodstvu.
Evropski parlament poslao jednu od najtežih političkih poruka Srbiji
Rezolucija Evropskog parlamenta usvojena je sa čak 468 glasova “za”, uz 116 protiv i 79 uzdržanih, što pokazuje da oko stanja u Srbiji postoji širok konsenzus među evropskim poslanicima.
U dokumentu se navodi da je Srbija nazadovala u oblastima vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i izbornih uslova. Evropski parlament traži nezavisne istrage navoda o policijskoj represiji nad demonstrantima, osuđuje kampanju protiv studenata i novinara i dovodi u pitanje iskrenost evropskog opredeljenja vlasti zbog sve bliže saradnje sa Kinom i neusaglašavanja sa spoljnom politikom Evropske unije.
Posebno je značajno što se u rezoluciji pominje mogućnost da Evropska komisija preispita isplatu dela evropskih fondova Srbiji ukoliko ne bude napretka u reformama.
Zašto je Vučić najavio prvo parlamentarne, pa predsedničke izbore?
Najveću pažnju političke javnosti izazvala je predsednikova najava da će izbori biti razdvojeni.
Na prvi pogled deluje nelogično da se dva izborna ciklusa održavaju u kratkom vremenskom razmaku, ali analitičari smatraju da upravo u tome leži politička računica.
Parlamentarni izbori predstavljaju daleko važniji politički cilj. Ukoliko vladajuća koalicija uspe da sačuva većinu u Skupštini, praktično će obezbediti nastavak vlasti bez obzira na kasniji ishod predsedničkih izbora. Pobeda na parlamentarnim izborima mogla bi da stvori utisak političke stabilnosti i dodatno demotiviše protivnike vlasti pred predsedničko glasanje.
Istovremeno, opozicija i studentski pokret bili bi primorani da gotovo istovremeno vode dve kampanje, biraju parlamentarne liste, dogovaraju predsedničkog kandidata i organizuju kontrolu izbora. Takav tempo značajno povećava mogućnost međusobnih sukoba i rasipanja glasova opozicionog biračkog tela.
Drugim rečima, razdvajanje izbora ne znači dva odvojena politička procesa, već jedan produženi izborni ciklus u kojem vlast određuje tempo.
Zašto sada najava nove pomoći građanima?
Gotovo istovremeno sa pričom o izborima stigla je i najava nove pomoći svim punoletnim građanima Srbije.
Predsednik nije otkrio koliko će novca biti izdvojeno niti iz kojih izvora će sredstva biti obezbeđena, ali je rekao da će građani biti zadovoljni.
Takve najave nisu novost u domaćoj politici. U prethodnim izbornim ciklusima država je više puta isplaćivala jednokratnu pomoć različitim kategorijama stanovništva upravo u periodu neposredno pre izbora.
Zbog toga deo javnosti novu meru tumači kao pokušaj stvaranja pozitivne atmosfere pred izlazak građana na birališta. Vlast, s druge strane, tvrdi da je cilj isključivo poboljšanje životnog standarda.
Šta zapravo poručuje Evropska unija?
Iako je Evropski parlament usvojio veoma kritičnu rezoluciju, unutar same Evropske unije ne postoji potpuno jedinstven stav prema Srbiji.
Evropska komisija i dalje nastoji da održi otvoren proces proširenja i ne zatvara vrata Srbiji, dok značajan broj država članica smatra da bi otvaranje novih pregovaračkih poglavlja bez sprovedenih reformi poslalo pogrešnu političku poruku.
Zbog toga se poslednjih dana sve češće govori o postojanju dva pristupa u Briselu. Jedan zagovara nastavak dijaloga sa Beogradom uprkos sporim reformama, dok drugi smatra da evropske integracije više ne mogu napredovati bez vidljivih promena u oblasti demokratije, pravosuđa i medijskih sloboda.
Rezolucija Evropskog parlamenta predstavlja upravo stav ovog drugog dela evropskog političkog spektra.
Jesen bi mogla da odredi naredne godine srpske politike
Ukoliko izbori zaista budu raspisani već krajem leta, Srbija ulazi u jednu od politički najintenzivnijih jeseni poslednjih godina.
Vlast će pokušati da potvrdi legitimitet uprkos sve glasnijim kritikama iz Evropske unije, dok će opozicija i studentski pokret morati u kratkom roku da odluče da li nastupaju zajedno ili odvojeno. Istovremeno, Brisel će pažljivo pratiti ne samo izborni rezultat, već i uslove u kojima će izbori biti održani.
Zbog toga naredni meseci neće predstavljati samo još jednu izbornu kampanju, već i svojevrstan test političkog pravca kojim će Srbija nastaviti da se kreće – između evropskih integracija, unutrašnjih političkih previranja i sve izraženijih geopolitičkih pritisaka.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
