Kuba se ponovo nalazi na ivici sistemske krize — ali ovoga puta okidač nije raspad Sovjetskog Saveza, već geopolitička odluka Vašingtona da preseče dotok nafte ka ostrvu. Upozorenje koje je iz sedišta Ujedinjenih nacija stiglo početkom februara nije diplomatska fraza. Generalni sekretar Antonio Guterres upozorio je da bi prekid snabdevanja energentima mogao dovesti do „humanitarnog kolapsa“ u zemlji koja već godinama funkcioniše na ivici izdržljivosti.
U pozadini tog upozorenja stoji odluka administracije američkog predsednika Donald Tramp da zapreti carinama svakoj državi koja nastavi da isporučuje naftu Havani.
Energetski pritisak kao geopolitičko oružje
Kuba nema sopstvene značajne rezerve nafte i uvoz je pitanje opstanka. Decenijama se oslanjala na savezništva — prvo sa Moskvom, potom sa Karakasom.
Posle destabilizacije vlasti u Venecueli i poremećaja isporuka, Havana je ostala bez ključnog dobavljača. Prema podacima energetskih analitičkih kuća, zalihe goriva dovoljne su tek za nekoliko nedelja redovne potrošnje.
Rezultat je već vidljiv: višesatni nestanci struje, paraliza javnog prevoza, rast cena hrane i transporta, otkazivanje međunarodnih letova zbog nestašice avionskog goriva.
U takvim okolnostima, upozorenje iz Ujedinjenih nacija dobija konkretnu težinu.
Kuba ima turizam kao poslednju linija odbrane
Turizam je poslednjih dvadeset godina bio ključni ventil kubanske ekonomije. Posle otvaranja odnosa sa SAD tokom administracije Barak Obama, broj posetilaca dostigao je rekordne nivoe.
Danas je slika drugačija.
Prazne plaže u Varaderu, zatvoreni hoteli i sve ređi letovi postali su nova realnost. Pojedini međunarodni hotelski lanci već su redukovali poslovanje, dok je deo avio-kompanija privremeno obustavio linije.
Bez turizma nema deviza. Bez deviza nema uvoza hrane, lekova ni rezervnih delova za dotrajalu energetsku mrežu.
To stvara začarani krug iz kog je sve teže izaći.
Kuba se nalazi između sankcija i unutrašnjih slabosti
Više od tri decenije Generalna skupština UN-a poziva na ukidanje američkog embarga prema Kubi. Ipak, sankcije ostaju osovina američke politike prema ostrvu još od revolucije 1959. godine.
Današnja kriza, međutim, nije isključivo posledica spoljnog pritiska.
Ekonomisti ukazuju na dugogodišnje strukturne probleme: zastarele termoelektrane, nedovoljno ulaganje u energetsku diversifikaciju, investicije u hotelski sektor uprkos padu potražnje, ograničen privatni sektor.
Aktuelni predsednik Miguel Díaz-Canel optužuje Vašington za pokušaj „gušenja ekonomije“. Međutim, deo stručne javnosti smatra da je unutrašnja ekonomska politika doprinela ranjivosti sistema.
Kriza snabdevanja gorivom samo je ubrzala već postojeći pad.
Dijaspora i neformalni kanali preživljavanja
Jedan od manje vidljivih, ali ključnih elemenata kubanske ekonomije jesu doznake iz dijaspore. Nakon obustave formalnih transfera novca 2020. godine, finansijski tokovi su se preselili u neformalne kanale.
Smanjenje broja letova sada ugrožava i tu mrežu.
Za mnoge porodice u Havani i Santijagu, dolazak rođaka sa koferom punim lekova i gotovine predstavlja razliku između preživljavanja i potpunog siromaštva.
Ako avioni prestanu da sleću — prekida se i taj neformalni životni tok.
Da li je ovo novi „Specijalni period“?
Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Kuba je ušla u tzv. „Specijalni period“ — vreme nestašica, racionalizacija i dramatičnog pada životnog standarda.
Današnja situacija ima slične elemente: energetski kolaps, masovno iseljavanje, paralelna ekonomija, rast crnog tržišta.
Razlika je u globalnom kontekstu. Kuba danas nije izolovana kao devedesetih, ali je geopolitički prostor za manevrisanje sužen.
Meksiko i pojedine druge zemlje pokušavaju da balansiraju između humanitarne pomoći i straha od američkih carina.
Kuba ima neizvesnu budućnost?
Ako blokada nafte potraje, Kuba bi mogla da uđe u fazu dublje recesije sa ozbiljnim socijalnim posledicama: povećanje migracionog talasa, rast društvenog nezadovoljstva, dalja erozija javnih usluga.
Istovremeno, Vašington koristi energetsku zavisnost kao pregovarački instrument.
Pitanje je da li će se politički pritisak pretvoriti u dijalog ili u dugotrajnu iscrpljujuću konfrontaciju.
Jedno je izvesno: energetska kriza na Kubi više nije samo regionalno pitanje. Ona je test međunarodnog poretka u kome se sankcije, energenti i humanitarna pitanja prepliću u istoj geopolitičkoj jednačini.
A za građane Havane, to nije teorija — već svakodnevica bez svetla.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
