Napeto i duboko podeljeno društvo Srbije čekalo je Vučića dve godine da raspiše izbore. Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 25. oktobra, posle gotovo dve godine političke krize izazvane padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu i masovnim studentskim protestima koji su usledili.
Izbori dolaze u trenutku kada je politička scena Srbije značajno drugačija nego pre dve godine. Vladajuća Srpska napredna stranka i dalje ima snažnu organizaciju, kontrolu nad većinom medija i razvijen sistem političkog uticaja, ali se prvi put posle dužeg vremena suočava sa protivnikom koji nije klasična opozicija. To je studentski pokret.
Zbog toga bi izbori 25. oktobra mogli da budu više od uobičajenog nadmetanja stranaka. Za veliki deo birača oni bi mogli da postanu svojevrsni referendum o Aleksandru Vučiću.
Najneizvesniji izbori
Sam Vučić poslednjih meseci priznaje da će ovo biti jedni od najneizvesnijih izbora od dolaska SNS-a na vlast. Istovremeno, sve ukazuje na to da vlast ne namerava da rizikuje poraz.
Tokom kampanje biće aktivirani gotovo svi mehanizmi koji su godinama korišćeni za održavanje političke dominacije: kontrola medija, državni resursi, klijentelističke mreže i snažna propagandna mašinerija.
Pitanje, međutim, više nije samo koliko podrške ima SNS, već koliko građana želi promenu.
Ukoliko se izbori pretvore u glasanje „za“ ili „protiv“ Vučića, programi stranaka mogli bi da postanu manje važni od samog odnosa prema postojećoj vlasti.
Studenti menjaju političku računicu
Najveća nepoznanica biće studentska lista.
Studentski pokret ne liči na tradicionalnu političku organizaciju. Nema jednog lidera, ne nastupa klasičnom stranačkom retorikom i pokušava da oko zahteva za odgovornošću institucija, pravnom državom i borbom protiv korupcije okupi što širi deo društva.
Upravo tu leži njegova najveća prednost, ali i problem.
Da bi pobedili, studenti neće moći da računaju samo na građane koji su već protiv Vučića. Moraće da privuku i birače koji su ranije glasali za SNS ili druge stranke, uključujući i deo nacionalno orijentisanog biračkog tela.
Zato izbegavaju teme koje bi mogle da ih podele.
Njihova računica je jednostavna: ako izbori budu tesni, velika izlaznost i dobra kontrola biračkih mesta mogli bi da budu važniji od tradicionalne partijске infrastrukture.
Izborni uslovi kao ključno pitanje
Upravo zbog toga ostaje otvoreno pitanje koliko će izbori biti regularni.
Kritike vlasti godinama se odnose na kontrolu medija, pritiske na birače, zloupotrebu državnih resursa i probleme sa biračkim spiskovima. Opozicija i studenti insistiraju na boljoj kontroli izbora, ali eventualne nepravilnosti ne moraju nastati samo na biračkim mestima.
Ako rezultat bude tesan, svaka sumnja u regularnost glasanja mogla bi dodatno da produbi političku krizu.
Zato 25. oktobar neće biti samo test za birače. Biće i test institucija koje bi trebalo da garantuju izborni proces.
Mladić, nacionalizam i kampanja
U predizbornu atmosferu uklopila se i sahrana Ratka Mladića u Beogradu.
Mladić, koji je u Hagu osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina, dobio je veliki prostor u provladinim medijima, gde je sahrana predstavljena kao nacionalni događaj, dok je mnogo manje pažnje posvećeno žrtvama njegovih zločina.
Za deo analitičara, to ima jasnu političku funkciju: mobilisanje nacionalno orijentisanih birača i predstavljanje političkih protivnika kao nedovoljno patriotskih.
Studenti su, sa druge strane, odlučili da se u ovu temu gotovo uopšte ne uključuju.
To je još jedan znak da žele da izbore vode oko pitanja zbog kojih su protesti i počeli – odgovornosti, korupcije, institucija i funkcionisanja države.
Vučić između Istoka i Zapada
Predizborni period dodatno komplikuje međunarodna pozicija Srbije.
Beograd pokušava da zadrži dobre odnose i sa Rusijom i sa Evropskom unijom. Tokom velikih požara Srbija je prvo zatražila pomoć Moskve, a potom aktivirala i evropski mehanizam civilne zaštite. Istovremeno je u Beogradu boravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Za Vučića je takvo balansiranje važno i zbog izbora. Potrebno mu je da izbegne otvoreni sukob sa Zapadom, ali i da ne izgubi podršku Moskve.
Međutim, prostor za takvu politiku postaje sve uži.
Jedan datum, mnogo nepoznanica
Do 25. oktobra kampanja će verovatno doneti još mnogo promena. Vlast će govoriti o stabilnosti i rezultatima, studenti o promeni sistema, a tradicionalna opozicija pokušavati da pronađe svoje mesto u novoj političkoj podeli.
Ipak, tri stvari mogle bi da odluče izbore: izlaznost, sposobnost studentske liste da mobiliše birače i regularnost izbornog procesa.
Ako veliki broj građana izađe na birališta, a protivnici vlasti uspeju da objedine glasove za promenu, Srbija bi mogla da dobije najneizvesnije izbore u poslednjih petnaestak godina.
Ako se, međutim, postojeća politička infrastruktura pokaže jačom od talasa nezadovoljstva, Vučić će dobiti novu potvrdu svoje političke dominacije.
Zato će 25. oktobra građani možda birati mnogo više od sastava novog parlamenta.
Glasaće za nastavak postojećeg sistema – ili za njegovu promenu.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
