Ilija Srdanović, kardiolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, prvi je na „Studentskoj listi – Studenti pobeđuju“, koju je Studentski pokret predao Republičkoj izbornoj komisiji sa oko 70.000 potpisa. Njegov izbor, kao i sastav svih 250 kandidata, pokazuju da studenti na izbore ne izlaze kao još jedna politička organizacija, već pokušavaju da u parlament prenesu društvenu energiju koja je nastala tokom više od godinu dana protesta, blokada i razgovora sa građanima.
„Cilj je izgradnja bolje Srbije, ništa drugo nije bitno“, rekao je Srdanović nakon objavljivanja liste. Njegova biografija pritom mnogo govori o načinu na koji su studenti birali kandidate.
Rođen 1970. godine u Novom Sadu, Srdanović je lekar sa gotovo tri decenije iskustva. Medicinu je završio 1995, specijalizaciju iz interne medicine 2001, a subspecijalizaciju iz kardiologije 2004. godine. Magistrirao je u Beogradu, doktorirao u Novom Sadu, a od 2018. predaje na Medicinskom fakultetu. Redovni profesor postao je 2025. godine, dok je na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine zaposlen od 1997.
To nije biografija političkog profesionalca. Srdanović u parlament ne dolazi iz stranačkog aparata, već iz medicine i univerziteta. Upravo takve ljude studenti su stavili u prvi plan.
250 različitih biografija
Među kandidatima su bivši košarkaški reprezentativac Dejan Bodiroga, nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, profesori Jovo Bakić i Aleksandar Baucal, rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić, akademik Radomir Saičić, inženjer Zoran Đajić, atletičar Mihail Dudaš, bivši fudbaler Mirko Poledica i muzičar Feđa Dimović.
Njihove profesije i životne priče međusobno se razlikuju, ali upravo je to jedna od ključnih karakteristika liste. Ona nije sastavljena oko jedne profesije, jednog grada ili jedne generacije. U njoj su ljudi iz medicine, nauke, obrazovanja, kulture, sporta i drugih oblasti, odnosno ljudi koji su svoje karijere uglavnom gradili izvan stranačke politike.
Studenti zato svoju listu ne predstavljaju kao spisak političkih kandidata koje treba promovisati, već kao izbor ljudi kojima bi trebalo poveriti konkretan javni posao.
U njihovom obrazloženju stoji da nisu tražili one koji najbolje izgledaju na bilbordu, niti ljude koji već godinama znaju kako se pregovara o mestu na izbornoj listi. Tražili su, kako navode, ljude za koje veruju da mogu odgovorno da rade u institucijama i da ne zaborave zbog čega su tamo.
Bez lidera, ali sa odgovornošću
Jedna od najvažnijih poruka studentske liste jeste da ona ne počiva na jednom političkom imenu.
Studenti otvoreno odbacuju ideju novog lidera oko kojeg bi se formirao kult ličnosti. Srdanović je prvi na listi, ali nije predstavljen kao njen vođa. To je u skladu sa organizacionim modelom koji je studentski pokret razvijao tokom blokada – kroz plenume, razgovore, rasprave i zajedničko donošenje odluka.
U tom smislu, način na koji je lista nastala podjednako je važan kao i imena na njoj.
Studenti tvrde da spisak nije napravio jedan čovek niti grupa partijskih funkcionera. Kandidate su, prema njihovom objašnjenju, birali sami studenti kroz proces koji je trajao više od godinu dana. Direktno odlučivanje pritom ne predstavljaju kao jednostavan postupak, već kao sporiji i zahtevniji način donošenja odluka koji podrazumeva razgovor, neslaganje i odgovornost.
To je možda i najambiciozniji deo njihove političke ponude: da se drugačiji način političkog odlučivanja ne završi sa studentskim plenumima, već da dobije svoje mesto u institucijama.
Od građanskog pokreta do političke liste
Predajom liste studentski pokret je napravio ono što je do pre samo nekoliko meseci izgledalo kao veliki politički zaokret: pokret nastao iz protesta sada traži poverenje birača.
Ali studenti nisu odustali od osnovne poruke zbog koje su počeli da se organizuju. Govore o institucijama koje treba da pripadaju građanima, o odgovornosti javnih funkcionera i o državi u kojoj zakon ne sme da bude privilegija odabranih.
Sada će o tome odlučivati birači.
Izbor Ilije Srdanovića za prvog kandidata zato ima jasnu simboliku. Na čelu liste nalazi se čovek čija je profesionalna biografija vezana za lečenje, nauku i obrazovanje, a ne za političku karijeru. Iza njega je 249 ljudi različitih profesija i generacija, koje studenti predstavljaju kao svoje predstavnike, a ne kao buduću političku elitu.
„Poslaničko mesto je javni posao. Mandat pripada građanima“, poručuju studenti.
Na izborima 25. oktobra birači će odlučivati da li žele da taj princip prvi put u većoj meri vide i unutar Narodne skupštine.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
