Istraživanje CRTA-e pokazuje da su se u mesecima koji su prethodili izborima državni resursi, javne institucije i stranačka infrastruktura sve više preplitali, do tačke na kojoj je granicu između države i SNS-a teško povući. Raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora počela je formalna izborna kampanja, ali politička kampanja vlasti traje znatno duže.
Na konferenciji CRTA-e predstavljeni su podaci o zloupotrebi javnih funkcija, pritiscima na građane, političkom korišćenju državnih institucija i nadzoru nad opozicionim političarima i aktivistima. Uoči izbora, prema nalazima ove organizacije, problem više nije samo u tome da li vlast koristi prednost koju ima kao vladajuća stranka, već u tome što se državne institucije uključuju u aktivnosti koje imaju očiglednu političku korist.
Od PIO fonda do Pošte Srbije
Jedan od primera odnosi se na PIO fond. Prema podacima koje je CRTA predstavila, predsednik države koristio je podatke iz tog sistema za slanje pisama penzionerima u kojima je napadao političke protivnike. Istovremeno, Pošta Srbije je, prema navodima CRTA-e, prikupljala podatke građana na način koji otvara pitanje zakonitosti takve prakse.
Posebnu težinu ima činjenica da se takve aktivnosti odvijaju izvan formalne kampanje. Kada stranka šalje propagandni materijal svojim članovima ili biračima, ona to radi kao politička organizacija. Kada se za sličnu svrhu koriste državni sistemi i javna infrastruktura, granica između stranačkog interesa i javne funkcije postaje mnogo manje jasna.
CRTA je tokom praćenog perioda evidentirala 1.200 aktivnosti javnih funkcionera. Čak 400 zabeleženo je samo u avgustu. Prema njihovoj analizi, svaka peta aktivnost sadržala je elemente zloupotrebe javne funkcije, dok je u svakoj sedmoj primećen klijentelizam.
U tim slučajevima nisu u pitanju samo politički govori. Zabeležena su deljenja bele tehnike, paketa i obećavanja različitih pogodnosti građanima. Kao jedan od primera navodi se i obećanje Aleksandra Vučića jednom domaćinstvu da će dobiti stado ovaca.
Socijalna pomoć kao sredstvo pritiska
Još ozbiljniji problem predstavlja odnos prema ljudima koji zavise od državne pomoći.
CRTA navodi da su zabeleženi slučajevi u kojima je najugroženijim građanima prećeno gubitkom socijalne pomoći i drugih beneficija ukoliko ne podrže vladajuću stranku. Kao konkretan primer navedena je Inđija, gde su, prema navodima organizacije, zaposleni u Centru za socijalni rad vršili pritisak na korisnike.
U takvom odnosu država više nije samo institucija koja obezbeđuje socijalnu zaštitu. Pomoć na koju građanin ima pravo postaje sredstvo kojim se od njega očekuje politička lojalnost.
To je jedna od najosetljivijih tačaka CRTA-inog istraživanja, jer se politički pritisak ne vrši nad građaninom koji ima jednaku mogućnost da ga odbije. Kada je egzistencija vezana za odluku državne institucije, prostor za slobodan izbor postaje znatno uži.
Bezbednosni aparat i nadzor
CRTA je posebno ukazala na navode o nadzoru nad opozicionim političarima i aktivistima.
Prema podacima predstavljenim na konferenciji, međunarodne i domaće forenzičke provere utvrdile su da su telefoni 14 članova studentskog pokreta i Zeleno-levog fronta od početka godine bili zaraženi špijunskim softverom Pegasus. CRTA je ukazala i na tragove koji vode ka Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Ukoliko bezbednosni aparat države prati političke aktiviste i opozicione aktere, izborni proces dobija sasvim drugačiju dimenziju. Stranka na vlasti tada ne ulazi u kampanju samo sa većim političkim i medijskim resursima, već i sa mogućnošću da državni mehanizmi koji bi trebalo da štite građane budu usmereni prema njenim političkim protivnicima.
Programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov ocenio je da se u izborni proces ulazi u okolnostima u kojima su kontrolni mehanizmi ozbiljno oslabljeni.
Institucije koje ne reaguju
Drugi deo problema nije u institucijama koje nešto rade, već u onima koje ne rade ono zbog čega postoje.
CRTA navodi da Regulatorno telo za elektronske medije nije donelo nijednu odluku tokom 22 meseca. Agencija za sprečavanje korupcije, prema navodima organizacije, nije odgovorila na sedam njihovih prijava, dok predmeti koji se odnose na izbornu korupciju i krivična dela u izbornom procesu godinama ostaju u predistražnoj fazi.
Takav sistem omogućava da se zloupotrebe registruju, prijavljuju i javno iznose, a da izostane institucionalna reakcija.
CRTA je, između ostalog, podnela inicijativu Agenciji za sprečavanje korupcije zbog sumnje da je SNS koristio budžetski novac za stranačke aktivnosti. Povod je bio skup u Užicu na kojem je promovisana lista „Ujedinjena Srbija“, iako izbori u tom trenutku još nisu bili raspisani.
Organizacija traži da se utvrdi ko je platio troškove skupa i medijskih prenosa, kao i da se, ukoliko se utvrdi prekršaj, pokrene odgovarajući postupak.
Kampanja je počela mnogo pre izbora
Aleksandar Vučić je odluku o raspisivanju izbora obrazložio potrebom da se zemlja pripremi za EXPO 2027. i za ono što je nazvao teškim vremenima koja predstoje. Istovremeno je pozvao učesnike kampanje da poštuju pravo na okupljanje i javno izražavanje i da izbori proteknu dostojanstveno.
Problem sa tim apelom jeste što CRTA upravo prethodne mesece opisuje kao period u kojem su javne funkcije, državni resursi i politička kampanja već bili duboko povezani.
Ako se građanima preti socijalnom pomoći, ako se državni fondovi koriste za komunikaciju predsednika sa biračima, ako se javne funkcije koriste za stranačku promociju, a institucije koje treba da kontrolišu izborni proces ne postupaju po prijavama, datum raspisivanja izbora ne predstavlja početak političke utakmice. On samo označava trenutak kada je kampanja dobila formalni pravni okvir.
Advokat Jovan Rajić takvu situaciju opisuje izrazom „serijski državni udar u produženom trajanju“. Njegova ocena zasniva se na tezi da je faktička vlast nad pojedinim institucijama prešla u ruke političkog centra koji za njih nije formalno nadležan.
Još direktnije, Rajić problem vidi u političkoj poruci koja se godinama ponavlja: ko je protiv Vučića, protiv je Srbije, dok se ljudima zaposlenim u državnim institucijama govori da im novac obezbeđuje predsednik, a ne država.
Takav govor ima praktičnu posledicu. Ako se država i partija predstavljaju kao ista stvar, onda se i državna institucija može posmatrati kao stranački resurs, a građanin koji odbija da podrži vlast kao neko ko se suprotstavlja samoj državi.
Izbori počinju pod tim uslovima
Formalni deo izbornog procesa sada je počeo. Kampanja traje 45 dana, liste se podnose do 4. oktobra, zahtevi za glasanje u inostranstvu do 3. oktobra, a domaći posmatrači mogu da se prijave do 17. oktobra.
Studenti su odmah posle raspisivanja izbora poručili da su spremni za kampanju i da je „vreme za pobedu“.
Ali pre nego što građani izađu na birališta, već je poznato u kakvom će okruženju glasati. CRTA je u mesecima pre formalnog početka kampanje zabeležila korišćenje javnih funkcija za promociju vlasti, klijentelističke aktivnosti, pritiske na korisnike socijalne pomoći, probleme sa kontrolom izbornog procesa i navode o nadzoru nad opozicijom i aktivistima.
Izbori zato neće početi od nule. Počeće nakon meseci u kojima je vlast već koristila političku prednost koju joj pruža kontrola državnog aparata.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
