Razvoj 5G mreže u Srbiji više nije samo tehnološko pitanje niti priča o bržem mobilnom internetu. Izbor opreme, dobavljača i finansijera prerastao je u deo mnogo šire geopolitičke utakmice u kojoj se prepliću interesi Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Kine. Zbog toga se svaka odluka o izgradnji digitalne infrastrukture danas posmatra i kao politička poruka.
Poslednjih godina Srbija je važila za jednu od evropskih država u kojoj je kineski Huawei imao izuzetno snažno prisustvo. Kompanija je učestvovala u razvoju telekomunikacione infrastrukture, projektima digitalizacije i sistemima video-nadzora, dok je saradnja sa državnim institucijama predstavljana kao deo strateškog partnerstva Beograda i Pekinga.
Međutim, razvoj 5G mreže pokazuje da se odnos snaga postepeno menja.
Američki kredit, evropska tehnologija
Telekom Srbija je za razvoj 5G infrastrukture obezbedio finansijsku podršku američke EXIM banke, dok je za samu mrežu odabrao opremu evropskih proizvođača, pre svega Ericssona i Nokije. Istovremeno, u planovima razvoja pominju se i proizvodi američkih kompanija poput Cisca i Junipera.
Na prvi pogled, reč je o poslovnim odlukama koje bi svaki operater mogao da donese na osnovu kvaliteta, cene ili uslova finansiranja. Međutim, u međunarodnim odnosima ovakav potez ima mnogo šire značenje.
Vašington već godinama vodi kampanju kojom upozorava saveznike da kompanije Huawei i ZTE predstavljaju bezbednosni rizik za nacionalne telekomunikacione sisteme. Američke institucije smatraju da bi kinesko zakonodavstvo moglo omogućiti Pekingu pristup kritičnoj infrastrukturi i podacima, dok obe kineske kompanije te optužbe uporno odbacuju.
Vašingtonski sporazum kao prelomna tačka
Rasprava o izboru dobavljača za 5G mrežu u Srbiji nije počela ove godine. Još Vašingtonskim sporazumom iz 2020. godine Srbija se obavezala da u razvoju 5G infrastrukture neće koristiti opremu „nepouzdanih dobavljača“. U samom dokumentu nije navedena nijedna kompanija, ali je američka administracija od početka pod tim pojmom podrazumevala kineske tehnološke gigante Huawei i ZTE.
Zvaničnici u Beogradu tada su isticali da sporazum ne zabranjuje saradnju sa konkretnim proizvođačima, već da ostavlja prostor za nacionalnu procenu bezbednosnih rizika. Upravo zbog toga današnje oslanjanje na evropsku opremu mnogi posmatraju kao nastavak procesa koji je započeo pre gotovo šest godina, a ne kao iznenadni zaokret u politici Srbije.
Zašto je 5G mnogo više od mobilnog interneta?
Za razliku od prethodnih generacija mobilnih mreža, 5G neće služiti samo telefonima.
Njegova infrastruktura trebalo bi da poveže industrijsku proizvodnju, autonomna vozila, bolnice, energetske sisteme, pametne gradove i veliki broj uređaja koji će svakodnevno razmenjivati podatke.
Drugim rečima, onaj ko kontroliše ključne delove takve mreže indirektno učestvuje u zaštiti ili ugrožavanju kritične infrastrukture jedne države.
Upravo zbog toga Evropska unija i SAD poslednjih godina bezbednost dobavljača stavljaju ispred same cene opreme.
Srbija između dva partnera
Srbija se nalazi u specifičnoj poziciji.
Sa jedne strane, pregovara o članstvu u Evropskoj uniji i postepeno usklađuje propise sa evropskim pravilima o bezbednosti elektronskih komunikacija.
Sa druge strane, Kina ostaje jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije kroz infrastrukturne projekte, digitalizaciju, razvoj veštačke inteligencije i druge tehnološke inicijative.
Zbog toga Beograd pokušava da zadrži saradnju sa obe strane.
Dok se 5G mreža razvija uz pomoć evropske opreme i američkog finansiranja, kineski Huawei ostaje prisutan u drugim projektima, uključujući digitalizaciju i pojedine bezbednosne sisteme. Takav paralelni pristup pokazuje da Srbija još nije napravila konačan geopolitički izbor, već nastoji da održi balans između Zapada i Kine.
Evropska pravila postaju sve stroža
Evropska unija je još 2020. godine usvojila paket preporuka za bezbednost 5G mreža, poznat kao EU 5G Toolbox. Iako dokument formalno ne zabranjuje nijednu kompaniju, Evropska komisija je 2023. upozorila da Huawei i ZTE predstavljaju dobavljače sa povećanim bezbednosnim rizikom.
Pojedine evropske države već su uklonile njihovu opremu iz ključnih delova mreže, dok druge sprovode postepenu zamenu. Razlog nije samo politika, već i procena da digitalna infrastruktura postaje jednako važna kao energetski ili vojni sistemi.
Srbija je, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, usvojila propise koji predviđaju procenu rizika dobavljača i veću diversifikaciju opreme, što znači da će pitanje izbora partnera u narednim godinama imati još veći značaj.
Nije kraj saradnje sa Kinom
Iako razvoj 5G mreže pokazuje veće oslanjanje na evropske proizvođače, to ne znači da Srbija prekida tehnološku saradnju sa Kinom.
Huawei i dalje učestvuje u različitim projektima u zemlji, a politički odnosi Beograda i Pekinga ostaju intenzivni. Istovremeno, Srbija razvija saradnju sa kineskim partnerima u oblastima poput veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija.
Upravo zato pitanje nije da li Srbija bira između Istoka i Zapada, već koliko će dugo moći da vodi politiku istovremenog oslanjanja na oba centra moći.
Razvoj 5G je više od tehnologije
Rasprava o 5G mreži pokazuje da savremena telekomunikaciona infrastruktura više nije samo pitanje brzine interneta ili kvaliteta mobilnog signala. Ona postaje deo nacionalne bezbednosti, spoljne politike i ekonomskog pozicioniranja države.
U tom kontekstu, izbor između evropske, američke ili kineske tehnologije predstavlja mnogo više od tehničke odluke. To je pokazatelj pravca u kojem jedna država želi da razvija svoje strateške odnose u svetu koji je sve više podeljen između velikih tehnoloških i političkih blokova.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
