Mediji analiziraju najavu kojom je Aleksandar Vučić govorio o povlačenju sa funkcije predsednika Srbije, ocenjujući da taj potez ne mora nužno značiti i izlazak iz političke arene, već potencijalno novu preraspodelu moći unutar državnog vrha.
U isto vreme, u javnosti se mogu uočiti naznake političke taktike vladajućih struktura. Miloš Vučević, kao formalni predsednik SNS-a, izjavio je da u stranci postoji želja da Aleksandar Vučić bude nosilac izborne liste i potencijalni kandidat za premijera, uz očekivanje da tu ponudu prihvati.
Takav model političkog delovanja već je ranije viđen, kada je funkciju premijera formalno preuzela Ana Brnabić, dok je Vučić kao predsednik Republike zadržao ceo politički uticaj. U tom periodu, prema oceni brojnih analitičara, centar odlučivanja bio je koncentrisan izvan formalnih ustavnih nadležnosti, pa je predsednik čak vodio i sednice Vlade.
Slične političke prakse pojedini komentatori dovode u vezu sa modelima upravljanja u kojima se formalne funkcije menjaju, dok se realna politička moć zadržava kroz neformalne mehanizme uticaja u cilju doživotne vladavine, kao na primeru Rusije.
Nemački list Zidojče cajtung u svom tekstu ističe da se iza najavljenog povlačenja možda krije priprema za novu funkciju, uz podsećanje na politički put srpskog predsednika – od perioda kada je bio deo režima Slobodana Miloševića do kasnijeg okretanja evropskim integracijama i reformama koje su, prema oceni autora, ostale delimično nedosledne.
U analizi se navodi da je tokom godina na vlasti Srbija suočena sa ozbiljnim kritikama u vezi sa stanjem medijskih sloboda, vladavinom prava i fer političkim uslovima, kao i sa optužbama o bliskosti vladajuće strukture sa organizovanim kriminalom.
Iako Vučić najavljuje povlačenje sa mesta predsednika, nemački novinari smatraju da je malo verovatno njegovo potpuno povlačenje iz politike. U tekstu se prenose i navodi pojedinih predstavnika vlasti koji sugerišu mogućnost da bi mogao preuzeti funkciju premijera, što bi mu omogućilo nastavak političkog uticaja iz druge pozicije.
Ovakav model, kako se ocenjuje, uklapa se u širi obrazac političke prakse u kojoj se formalne funkcije menjaju, dok se stvarni centri moći zadržavaju, uz poređenja sa sličnim primerima iz Rusije i političkih sistema u regionu.
Dodatne analize ukazuju da ishod narednih izbora nije izvestan, kao i da bi sve veći studentski i opozicioni pokreti mogli igrati značajnu ulogu u političkim promenama u zemlji. Međutim, problem fragmentacije opozicije i nedostatka zajedničkog kandidata ostaje jedan od ključnih izazova.
Nemački komentatori zaključuju da ostaje otvoreno pitanje da li će Vučić zaista napustiti predsedničku funkciju ili će kroz institucionalne promene pokušati da očuva centralnu političku kontrolu, bez obzira na formalnu poziciju koju bude zauzimao.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
