Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla i nekadašnji premijer Savezne Republike Jugoslavije, preminuo je nedavno u Kaliforniji u 96. godini. Njegov život teško je smestiti u jednu biografsku odrednicu: bio je ratni partizan, biciklista i šampion Jugoslavije, emigrant, uspešan američki preduzetnik, premijer u vreme raspada Jugoslavije i čovek koji se 1992. godine suprotstavio Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima u Srbiji.
Panić je rođen 20. decembra 1929. godine u Beogradu. Kao četrnaestogodišnjak pridružio se partizanima, a posle rata studirao medicinu i biohemiju. Istovremeno se ozbiljno bavio biciklizmom i stigao do jugoslovenskog šampionskog nivoa, a bio je i deo jugoslovenskog olimpijskog tima.
Od Beograda do Kalifornije
Pedesetih godina Panić je napustio Jugoslaviju. Tokom jednog putovanja sa biciklističkom ekipom prebegao je na Zapad, a potom sa suprugom Jelicom otišao u Sjedinjene Američke Države. Prema njegovim kasnijim biografskim navodima, porodica je u Ameriku stigla sa dva kofera i 20 dolara.
U Kaliforniji je izgradio poslovnu karijeru koja će ga učiniti veoma bogatim. Godine 1959. osnovao je farmaceutsku kompaniju ICN Pharmaceuticals, koja je vremenom prerasla u međunarodni poslovni sistem. Panić je od emigranta koji je iz Jugoslavije otišao gotovo bez imovine postao jedan od poznatijih srpsko-američkih biznismena.
Njegov poslovni put, međutim, nije bio bez kontroverzi. ICN se krajem osamdesetih našao pod pritiskom američkih regulatora zbog Panićevih tvrdnji o ribavirinu i njegovoj efikasnosti u lečenju AIDS-a. Američka Komisija za hartije od vrednosti pokrenula je 1991. postupak protiv njega zbog navodnog obmanjivanja javnosti u vezi sa tim lekom. Panić i ICN postigli su nagodbu bez priznanja ili negiranja odgovornosti i obavezali se na poštovanje propisa o hartijama od vrednosti.
Povratak u zemlju u najgorem mogućem trenutku
Početkom devedesetih, kada se Jugoslavija raspadala, Panić se iz Amerike vratio u politički život zemlje iz koje je decenijama ranije otišao.
Dobrica Ćosić, tada predsednik Savezne Republike Jugoslavije, ponudio mu je mesto saveznog premijera. Panić je prihvatio i u julu 1992. postao predsednik Savezne vlade, u trenutku kada su ratovi već besneli na prostoru bivše Jugoslavije, a Jugoslavija se suočavala sa međunarodnim sankcijama i dubokom ekonomskom krizom.
Njegova politička ambicija ubrzo je prevazišla funkciju premijera. Iste godine Panić je postao protivkandidat Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima u Srbiji. Kao nezavisni kandidat uz podršku opozicionog DEPOS-a, kampanju je zasnivao na zahtevima za mir, demokratiju, tržišnu privredu i prekid međunarodne izolacije.
Na izborima je osvojio oko 32 odsto glasova i završio kao drugoplasirani.
„Želim da donesem demokratiju i tržišnu ekonomiju“
Panić je u tadašnjim nastupima otvoreno govorio o tome da želi da iskustvo stečeno u Americi prenese u zemlju svog rođenja. Nije skrivao ni ambiciju da Jugoslaviju uvede u drugačiji politički i ekonomski model.
Njegova politička poruka bila je neuobičajena za vreme u kojem su nacionalne podele i ratna politika dominirale javnim životom. Govorio je o ekonomskim reformama, privatizaciji i potrebi da se ratovi zaustave.
Na pitanje ko je kriv za ratove i ubijanja na prostoru bivše Jugoslavije, Panić je tada odgovarao da odgovornost ne treba tražiti samo na jednoj strani. Njegov stav bio je da ekstremiste, bez obzira na nacionalnu pripadnost, treba zaustaviti i da je prioritet prekid sukoba.
Ta pozicija ga je dovela u direktan politički sukob sa Miloševićem.
Čovek koji se nije uklopio u političku Srbiju devedesetih
Panićev politički pokušaj bio je kratkotrajan. Posle poraza na predsedničkim izborima i odlaska sa mesta saveznog premijera, vratio se poslovima u Americi. Ipak, nije potpuno nestao iz javnosti.
Ostao je kritičan prema Miloševićevom režimu i nastavio da govori o potrebi mira na Balkanu, demokratskih promena i približavanja regiona Zapadu. Bavio se i humanitarnim radom, posebno kroz podršku medicini, obrazovanju i stipendiranju.
Njegova politička epizoda danas se može posmatrati i kao neobičan sudar dva sveta: čoveka koji je najveći deo odraslog života proveo u Americi i političke stvarnosti Srbije i Jugoslavije početkom devedesetih.
Panić je u politiku ušao sa velikim poslovnim iskustvom, novcem i međunarodnim kontaktima, ali bez političke infrastrukture koja bi mogla da parira Miloševićevom aparatu. Na kraju je izgubio izbore, ali je ostao jedan od retkih ljudi koji su se tada direktno suprotstavili Miloševiću sa pozicije saveznog premijera i predsedničkog kandidata.
Život između dva sveta
U poznim godinama Panić je u intervjuima često govorio o svom neobičnom životnom putu. Od dečaka iz Beograda koji se priključio partizanima, preko biciklističkog šampiona i emigranta, do američkog biznismena koji se vratio u Jugoslaviju da bi postao njen premijer.
Kada je 2014. godine, u 85. godini, govorio za Nedeljnik, i dalje je sa velikom energijom pričao o politici, događajima iz devedesetih i ljudima koje je upoznao tokom života.
Njegova biografija ostaje vezana za dva potpuno različita perioda: američki san koji je izgradio u Kaliforniji i politički povratak u zemlju rođenja u trenutku kada se ona raspadala.
Milan Panić preminuo je u Kaliforniji krajem septembra 2026. godine. Iza njega je ostala biografija u kojoj se gotovo svaki veliki zaokret vezuje za promenu zemlje, sistema i životne uloge — od ratnog Beograda, preko emigracije i američkog biznisa, do kratkog, ali istorijski značajnog ulaska u vrh jugoslovenske politike.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
