Pisac Pol Oster proveo je poslednje mesece života boreći se sa rakom pluća, ali njegova supruga, književnica Siri Hustvedt, otkriva da je bolesti prethodio niz porodičnih tragedija koje su zauvek promenile njihov život. Gotovo dve godine nakon njegove smrti, prvi put je otvoreno progovorila o njihovim poslednjim zajedničkim danima.
U potresnom eseju objavljenom u britanskom Guardianu, Hustvedt piše da je smrt promenila njen doživljaj vremena, prostora i svakodnevice, pretvarajući život koji su zajedno gradili više od četiri decenije u niz uspomena koje se ne mogu završiti poslednjom stranicom.
„Ja sam živa. Moj muž je mrtav“, započinje ispovest, prisećajući se 30. aprila 2024. godine, kada je Pol Oster preminuo u njihovoj kući u Bruklinu, okružen porodicom.
Rak posle porodičnih tragedija
Osteru je početkom 2023. dijagnostikovan nemikrocelularni karcinom pluća, ali su prvi znaci bolesti uočeni nekoliko meseci ranije tokom rutinskog snimanja.
Ipak, kako piše Hustvedt, bolest nije bila najveći udarac koji je porodica pretrpela.
Godinu dana pre dijagnoze, Osterovu porodicu pogodile su dve nezamislive tragedije. Njegova desetomesečna unuka Rubi umrla je 2021. godine od posledica trovanja heroinom i fentanilom, a nekoliko meseci kasnije njegov sin Danijel uhapšen je zbog sumnje da je odgovoran za njenu smrt. Nakon što je pušten uz kauciju, predozirao se istim narkoticima i preminuo u 44. godini života.
„Posle svih užasnih stvari kroz koje smo prošli, ako umrem od raka, to će biti loša priča“, rekao je Oster supruzi tokom bolesti.
Za pisca, objašnjava Hustvedt, „loša priča“ bila je ona koja završava na najpredvidljiviji mogući način.
Kuća puna uspomena
Nakon njegove smrti, Siri Hustvedt kaže da je pokušavala da pronađe utehu u sređivanju kuće u kojoj su zajedno živeli trideset godina.
Odmah je počela da raščišćava njegovu radnu sobu, prvi put ulazeći u prostor koji je decenijama bio gotovo netaknut. Na stolu je zatekla više od 150 olovaka, desetine svezaka sa rukopisima i zalihe traka za njegovu staru pisaću mašinu.
Oster je, naime, sve svoje romane prvo pisao rukom, a tek potom ih prekucavao na mehaničkoj pisaćoj mašini Olympia.
„Zvuk te pisaće mašine bio je deo naše svakodnevice. Danas stoji na istom mestu, ali više nema nikoga ko će je pokrenuti“, piše Hustvedt.
Pol Oster je želeo da umre među knjigama
Pol Oster je poslednje dane proveo u kući, okružen suprugom, ćerkom Sofi, zetom Spenserom i unukom Majlsom, koji je rođen početkom 2024. godine.
Njegova želja bila je da poslednje trenutke provede u biblioteci na trećem spratu, prostoriji ispunjenoj knjigama i prirodnim svetlom.
U jednom od poslednjih pisama upućenih unuku napisao je da mu je rak zahvatio oba plućna krila i druge organe i da više nema nade za izlečenje.
„Ako budem mogao da biram, voleo bih da umrem pričajući vic“, napisao je.
Priznao je i da ga najviše boli pomisao da njegov unuk neće imati nijedno svesno sećanje na dedu.
Ljubav koja traje i posle smrti
Hustvedt piše da se i danas budi na istoj strani kreveta na kojoj je spavala dok je Pol bio živ. Ne očekuje da će ga ponovo ugledati, ali priznaje da se sećanja ne gase.
Njihov zajednički život trajao je od 1981. godine, kada su se upoznali u Njujorku, pa sve do njegove smrti. Tokom više od četiri decenije bili su jedno drugom prvi čitalac, kritičar i najbliži saradnik.
Na kraju eseja Hustvedt zaključuje da život nikada nije sastavljen samo od sreće ili samo od bola.
„Čudesno i strašno često postoje jedno pored drugog“, piše ona, prisećajući se trenutka kada je u naručju držala unuka, dok je istovremeno pokušavala da prihvati gubitak čoveka sa kojim je provela gotovo ceo svoj odrasli život.
Pol Oster, autor romana poput Njujorške trilogije, Levijatana i Palate na Mesecu, preminuo je u 77. godini, ostavljajući iza sebe jedno od najznačajnijih književnih opusa savremene američke književnosti, ali i priču o porodici koju su, kako je njegova supruga napisala, istovremeno oblikovali „i čudesno i užasno“.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
