Predstava „Kovači“, koju je režirao Egon Savin prema tekstu bugarskog pisca Aleka Popova, premijerno je izvedena u Fondaciji Mozzart, čime je otvorena nova sezona Teatra humanosti. Publika je izvođenje ispratila višeminutnim ovacijama, dok predstava kroz crni humor, apsurd i porodične odnose otvara pitanje šta se događa čoveku kada potraga za srećom postane važnija od života koji već ima.
U predstavi igraju Ljubomir Bandović, Elizabeta Đorevska, Mladen Andrejević, Teodor Vinčić i Danilo Milić. Njihovi likovi nalaze se u naizgled neobičnoj, gotovo apsurdnoj situaciji, ali se iza komičnih zapleta krije priča o vrlo prepoznatljivim ljudskim potrebama – želji za bliskošću, ljubavlju i drugačijim životom.
Kada grad odluči da uveze sreću
Radnja je smeštena u mali grad na istoku Nemačke, u kojem apatija stanovnika postaje problem koji lokalne vlasti pokušavaju da reše na krajnje neobičan način. Umesto da se suoče sa razlozima zbog kojih su ljudi nezadovoljni svojim životima, odlučuju da iz inostranstva „uvezu“ ljubav i strast.
Ideja koja na početku zvuči kao komična društvena eksperimentacija ubrzo počinje da proizvodi neočekivane posledice. Pokušaj da se ljudska osećanja organizuju i usmere spolja otvara mnogo ozbiljnija pitanja o tome koliko se sreća uopšte može planirati, kupiti ili nametnuti.
Upravo na tom spoju komedije i nelagode počiva predstava Egona Savina. Njeni junaci jesu smešni, ali njihove potrebe nisu. Svi nešto traže, pokušavaju da promene svoje živote i veruju da se negde drugde nalazi ono što im nedostaje.
Ljubav, porodica i cena potrage za „nečim boljim“
„Kovači“ se bave i jednom od najprepoznatljivijih tema savremenog života – stalnim osećajem da bi negde drugde moglo da bude bolje.
Ljubomir Bandović, jedan od glavnih glumaca, upravo je u toj ideji prepoznao razlog zbog kojeg ga je tekst privukao. Govoreći o predstavi, ukazao je na spoj apsurdnog i stvarnog i na ljude koji, želeći više, mogu da izgube ono što već imaju.
Elizabeta Đorevska smatra da je jedna od poruka predstave potreba da ponovo obratimo pažnju na odnose koje često zanemarujemo – porodicu, prijatelje i ljude koji su nam bliski. U trci za boljim životom, kaže ona, čovek lako može da izgubi iz vida ono što mu je već bilo važno.
Mladen Andrejević ocenio je da predstava nije klasična komedija, već priča čiji su likovi „tragično smešni“. Reakcija publike na premijeri pokazala je koliko takav spoj može da funkcioniše na sceni: ozbiljne i ponekad bolne situacije izazivale su smeh, ali i emocije.
Teatar humanosti spaja pozorište i pomoć
„Kovači“ su istovremeno označili početak nove sezone Teatra humanosti Fondacije Mozzart, čiji je koncept da pozorišne predstave imaju i humanitarni karakter.
Ulaznica za premijeru bila je humanitarna SMS poruka za pomoć Branku Glamočaku, za čije lečenje je bilo moguće poslati poruku sadržine 1990 na broj 3030. Fondacija Mozzart dodatno je uvećala prikupljena sredstva donacijom.
Na taj način predstava nije završila svoj smisao poslednjim aplauzom. Pozorište je u ovom slučaju poslužilo i kao prostor u kojem publika može istovremeno da učestvuje u kulturnom događaju i pruži konkretnu pomoć.
Nova sezona Teatra humanosti nastavlja se tokom oktobra, uz program predstava čije će informacije biti objavljivane na kanalima Fondacije Mozzart.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
