Nišvil je završen u nedelju, 16. avgusta, koncertom niških bendova i porukom „Studenti pobeđuju“. Četiri dana programa prošla su uz punu Tvrđavu, oko 200.000 posetilaca prema podacima organizatora i nastupe velikih međunarodnih imena. Istovremeno, festival drugu godinu zaredom nije dobio finansijsku podršku Ministarstva kulture.
Ta dva podatka najbolje opisuju ovogodišnji Nišvil: publika ga nije napustila, ali institucionalna podrška jeste.
Festival je ove godine morao da funkcioniše uz skraćen program i kasno obezbeđen budžet. Direktor Nišvila Ivan Blagojević rekao je da je Grad Niš festival podržao, ali tek krajem aprila, kada je već kasno za najpovoljniji period za ugovaranje izvođača. Ministarstvo kulture, prema njegovim rečima, nije izdvojilo novac.
Za publiku se taj problem nije mnogo video. Glavni program ponudio je Incognito, Vlatka Stefanovskog, Stochela Rosenberga, Boney M, Kyoto Jazz Massive, The Amy Winehouse Band i druge izvođače, dok su završne večeri pripale niškim bendovima Galija, Lavina, Daltoni i Bohemija.
Komplet ulaznica za glavni program koštao je 4.500 dinara. Festival je tako i ove godine zadržao ono što mu je možda najveća prednost: međunarodni program koji je domaćoj publici dostupan po ceni znatno nižoj od one koju bi pojedinačni koncerti takvih izvođača inače podrazumevali.
Drugog dana Tvrđava je bila puna zbog Boney M, dok je The Amy Winehouse Band treće večeri okupio publiku oko muzike pokojne pevačice. Završnica je bila potpuno niška. Galija je dobila hor od nekoliko hiljada ljudi, a mlađu publiku povukla je Lavina, bend koji je ove godine predstavljao Srbiju u finalu Evrovizije. Tokom njihovog nastupa publika je skandirala „Pumpaj“.
Na kraju je Bohemija sa bine izgovorila poruku „Studenti pobeđuju“. Bila je to politička poruka, ali i logičan završetak festivala koji je prethodnih meseci nekoliko puta morao da bira između onoga što je planirano i onoga što je moguće.
To „snalaženje“ nije nova karakteristika Nišvila. Ove godine bilo je samo vidljivije.
Kada je otkazan nastup The Original Blues Brothers Banda, pronađena je zamena. Kada je budžet bio neizvestan, program je prilagođavan. Kada je trebalo obezbediti još jedno veče, pronađeno je rešenje. Festival je nastavio da radi i onda kada uslovi za njegovo normalno planiranje nisu postojali.
Problem je što takav model teško može da bude dugoročna kulturna politika.
Nišvil nije mali lokalni događaj koji se održava za nekoliko stotina posetilaca. Njegova publika meri se stotinama hiljada, a program već godinama dovodi izvođače koji inače nastupaju na najvećim evropskim festivalima. Njegova vrednost zato nije samo u četiri dana koncerata u Niškoj tvrđavi, već i u činjenici da je Niš napravio festival koji ima prepoznatljivo mesto na evropskoj džez mapi.
Zbog toga pitanje posle ovogodišnjeg izdanja nije da li Nišvil može da se snađe. Pokazao je da može.
Pitanje je koliko dugo jedan festival tog formata treba da zavisi od toga koliko njegovi organizatori mogu da se snađu.
Pripreme za 33. Nišvil počeće praktično odmah. Za sledeće izdanje neće biti dovoljan još jedan Plan B. Ako festival treba da se planira ozbiljno, izvođači ugovaraju na vreme, a program razvija godinama unapred, Nišvilu će biti potreban i – Plan A.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
