Šesti deo: Amerika posle 250 godina – može li najstarija moderna demokratska država preživeti sopstvene podele?
Republika koja je preživela građanski rat, krize i predsednike sada se suočava sa najtežim pitanjem: da li institucije mogu opstati bez zajedničkog verovanja u njih.
Kada su američki osnivači u Filadelfiji 1787. godine završili rad na Ustavu, nisu stvorili savršen politički sistem. Stvorili su sistem koji je polazio od jedne prilično mračne pretpostavke: ljudi koji imaju moć gotovo uvek žele još više moći.
Zato američka republika nije izgrađena na poverenju u lidere. Izgrađena je na nepoverenju prema njima.
Predsednik dobija veliku moć, ali ne i neograničenu vlast. Kongres donosi zakone, ali ne može vladati bez ograničenja. Sudovi mogu zaustaviti većinu kada pređe ustavne granice. Savezne države imaju prostor da se suprotstave centru.
Cela konstrukcija napravljena je kao mašina za sprečavanje koncentracije moći.
Ali posle više od dva veka postojanja, Amerika se suočava sa pitanjem koje njeni tvorci nisu mogli potpuno da predvide.
Šta se događa kada problem više nije samo u institucijama, već u društvu koje ih koristi?
Jer demokratije ne opstaju samo zato što imaju dobar ustav.
Opstaju zato što ljudi prihvataju ograničenja čak i kada bi im više odgovaralo da ih zaobiđu.
Najveći američki paradoks: sistem koji je napravljen za sukob zavisi od sposobnosti da se sukob ograniči
Jedna od najvećih snaga američkog sistema oduvek je bila sposobnost da sukob pretvori u instituciju.
Osnivači nisu verovali da će političke podele nestati. Naprotiv, očekivali su ih.
Znali su da će postojati različiti interesi između bogatih i siromašnih, velikih i malih država, industrije i poljoprivrede, različitih regiona i različitih ideologija.
Njihov cilj nije bio da stvore društvo bez konflikta.
Njihov cilj bio je da naprave sistem u kojem konflikt neće uništiti državu.
U tome je bila originalnost američkog eksperimenta.
Ali postoji razlika između političkog sukoba i političkog neprijateljstva.
Demokratija može da preživi kada se ljudi ne slažu oko poreza, zdravstvene politike ili spoljne politike.
Mnogo teže preživljava kada jedna strana počne da veruje da druga nema pravo da postoji kao legitimni politički protivnik.
Tu se nalazi jedna od najvećih opasnosti savremene Amerike.
Ne u tome što republikanci i demokrate misle različito. To je normalno.
Problem nastaje kada politički protivnik više nije neko ko ima drugačiji odgovor na isto pitanje, već neko ko se smatra pretnjom koju treba ukloniti.
Od građanskog rata do kulturnih ratova: stare podele koje nikada nisu potpuno nestale
Američka istorija često se predstavlja kao priča o stalnom napretku.
Ali stvarnost je složenija.
Ispod velikih ideala o slobodi i jednakosti dugo su postojale duboke protivrečnosti.
Ista republika koja je u Deklaraciji nezavisnosti govorila o jednakosti svih ljudi decenijama je održavala sistem ropstva.
Ista država koja je kasnije postala simbol građanskih prava prošla je kroz period rasne segregacije koja je trajala gotovo čitav jedan vek nakon građanskog rata.
Amerika nikada nije bila završeni projekat.
Bila je stalni pokušaj da se približi sopstvenim idealima.
Abraham Linkoln je tokom građanskog rata govorio o „novom rođenju slobode“, ali taj proces nije završen njegovom pobedom. Svaka generacija morala je ponovo da odlučuje šta ta sloboda znači.
Danas se američke podele ne vode oko ropstva ili segregacije, ali se ponovo vode oko pitanja identiteta, pripadnosti i toga ko ima pravo da definiše naciju.
Zato su savremeni politički sukobi često toliko intenzivni.
Oni nisu samo rasprave o zakonima.
Oni su rasprave o tome kakva Amerika treba da bude.
Ekonomija nezadovoljstva: kada građani prestanu da veruju da sistem radi za njih
Politička polarizacija ne nastaje samo iz ideologije.
Nastaje i iz osećaja gubitka kontrole.
Decenijama je veliki deo američke srednje klase imao osećaj da ekonomski sistem više ne donosi iste mogućnosti koje je donosio prethodnim generacijama.
Globalizacija, automatizacija i promena tržišta rada stvorili su dobitnike i gubitnike.
Veliki gradovi povezani sa tehnološkim i finansijskim sektorom doživeli su ogroman rast, dok su mnoge industrijske zajednice izgubile radna mesta koja su nekada činila osnov lokalne ekonomije.
Kada ljudi izgube poverenje u ekonomsku budućnost, često počinju da gube poverenje i u politički sistem koji smatraju odgovornim.
To stvara prostor za političke pokrete koji nude jednostavna objašnjenja za veoma složene probleme.
Istorija pokazuje da demokratije nisu najranjivije kada građani traže promene.
Naprotiv.
Demokratija postoji upravo zato da bi građani mogli da traže promene.
Opasnost nastaje kada društvo počne da veruje da se problemi mogu rešiti samo ako se uklone ograničenja, institucije i protivnici.
Nova era tehnologije: kada svako ima svoju Ameriku
Kada su osnivači pisali Ustav, politička komunikacija odvijala se sporo. Novine su bile ograničene, informacije su putovale danima, a politički život bio je vezan za lokalne zajednice.
Danas svaki građanin nosi uređaj koji mu omogućava pristup beskrajnom toku informacija.
Ali više informacija nije automatski značilo više zajedničkog razumevanja.
Jedan od najvećih izazova savremene demokratije jeste činjenica da društva više nemaju samo različita mišljenja.
Imaju različite stvarnosti.
Jedni građani veruju jednim medijima, drugi drugim. Jedni događaje vide kao odbranu demokratije, drugi kao napad na nju. Isti politički događaj može proizvesti potpuno suprotna tumačenja.
Demokratija zahteva neslaganje.
Ali zahteva i minimalni zajednički prostor — dogovor o osnovnim činjenicama bez kojih rasprava postaje nemoguća.
Zašto američki sistem ipak još uvek funkcioniše
Uprkos svim krizama, američka republika nije izgubila ono što je činilo njen osnovni mehanizam.
Institucije i dalje postoje.
Sudovi i dalje donose odluke koje se ne dopadaju vlastima. Kongres i dalje može blokirati predsednika. Savezne države i dalje imaju značajnu autonomiju. Izbori i dalje proizvode promene vlasti.
To nije mala stvar.
Mnoge demokratije kroz istoriju nisu propale zato što nisu imale institucije.
Propale su zato što institucije više nisu imale snagu da zaustave one koji su odlučili da ih koriste protiv njihove svrhe.
Američki sistem je do sada pokazao izuzetnu otpornost.
Ali otpornost nije isto što i nepobedivost.
Poslednja lekcija američkog eksperimenta
Možda najveća greška kada se govori o američkoj demokratiji jeste pretpostavka da je njen uspeh unapred garantovan.
Nije.
Sjedinjene Države nisu stabilne zato što imaju najstariji pisani ustav koji je i dalje na snazi.
Stabilne su zato što su generacije političara, sudija, državnih službenika i građana prihvatale da postoje granice koje niko ne bi trebalo da pređe.
Ustav je nacrt.
Institucije su građevina.
Ali politička kultura je ono što tu građevinu održava.
Američki eksperiment nikada nije bio pokušaj da se pronađe društvo bez sukoba.
Bio je pokušaj da se napravi društvo koje može da preživi sopstvene sukobe.
Možda je zato najvažnije pitanje za budućnost Amerike isto ono koje je pratilo ovu republiku od njenog nastanka:
Ne da li će se Amerikanci ikada ponovo podeliti. Hoće.
Ne da li će imati duboke političke sukobe. Imaće ih.
Već: Da li će, uprkos svim razlikama, i dalje verovati da je ista država dovoljno velika za sve njih?
(1) Američki eksperiment: Kako je nastala država SAD u kojoj niko ne bi smeo da bude jači od zakona (prvi deo)
(2) Američki eksperiment: Kako je nastala država SAD u kojoj niko ne bi smeo da bude jači od zakona (drugi deo)
(3) Američki eksperiment: Kako je nastala država SAD u kojoj niko ne bi smeo da bude jači od zakona (treći deo)
(4) Američki eksperiment: Kako je nastala država SAD u kojoj niko ne bi smeo da bude jači od zakona (četvrti deo)
(5) Američki eksperiment: Kako je nastala država SAD u kojoj niko ne bi smeo da bude jači od zakona (peti deo)
(6) Američki eksperiment: Kako je nastala država SAD u kojoj niko ne bi smeo da bude jači od zakona (šesti deo)
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
