Pisac i osnivač udruženja KROKODIL, Vladimir Arsenijević, govorio je za Radio Slobodna Evropa nakon što je napadnut u centru Beograda, na mestu gde je trebalo da bude održana komemoracija žrtvama genocida u Srebrenici. U razgovoru za RSE govorio je o nasilju u društvu, atmosferi mržnje, odnosu prema ratovima devedesetih i razlozima zbog kojih je, kako ocenjuje, suočavanje sa prošlošću u Srbiji i dalje gotovo nemoguće.
Napad na Arsenijevića dogodio se 11. jula, na godišnjicu genocida u Srebrenici, kada je grupa mladića fizički nasrnula na njega na platou ispod Brankovog mosta. Na tom mestu trebalo je da bude održan skup sećanja na više od 8.000 ubijenih Bošnjaka u Srebrenici, ali je događaj otkazan nakon napada.
Arsenijević u razgovoru za RSE ocenjuje da taj incident nije izolovan slučaj, već deo šire atmosfere nasilja i netrpeljivosti koja se, prema njegovim rečima, godinama gradi kroz različite društvene kanale.
„Svedočimo spiralnoj eskalaciji nasilja u društvu. To je posledica sistematskog upumpavanja nasilja kroz različite mehanizme – medije, društvene mreže, obrazovni sistem, ali i porodično okruženje“, rekao je Arsenijević.
Napadači su ostavili svoj potpis
Govoreći o samom napadu, Arsenijević je naveo da su napadači bili uglavnom veoma mladi muškarci, obučeni u crno, bez vidljivih oznaka, ali da su poruke koje su ostavili na mestu događaja jasno ukazivale na njihovu ideološku poziciju.
Na prostoru gde je trebalo da bude održana komemoracija pojavili su se grafiti i poruke povezane sa ekstremno nacionalističkim grupama, uključujući natpise „451“ i „Narodna patrola“.
Arsenijević je rekao da se udruženje Krokodil, koje se bavi književnim i društveno-kulturnim programima, već godinama nalazi na meti desničarskih grupa zbog svojih aktivnosti, uključujući uklanjanje nacionalističkih grafita iz javnog prostora.
On je dodao da očekuje da će istraga teško dovesti do konkretnih rezultata, ne zato što policija nije obavila svoj posao, već zbog, kako tvrdi, nedostatka političke volje.
Vladimir Arsenijević: To je slika Srbije koju ne možemo ignorisati
Komentarišući činjenicu da su na mestu gde je trebalo da se oda počast žrtvama Srebrenice osvanule poruke podrške Ratku Mladiću i negiranja genocida, Arsenijević kaže da je reč o dve suprotstavljene slike društva koje decenijama postoje paralelno.
„Mi smo živeli u jednoj slici – onoj antiratnoj, mirovnoj, sa ljudima koji su palili sveće za Sarajevo i Dubrovnik. Ali veliki deo društva živeo je u drugoj slici, onoj u kojoj su ljudi ispraćali vojnike koji odlaze u rat“, rekao je.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što jedna od tih slika nikada nije uspela da potisne drugu.
„Te dve stvarnosti i dalje postoje i sada vidimo njihov stalni sudar“, ocenio je.
Vladimir Arsenijević: Empatija prema drugima smatra se antisrpskom
Jedna od ključnih tema razgovora bila je pitanje odnosa prema ratovima devedesetih i Srebrenici.
Arsenijević smatra da u Srbiji i dalje dominiraju narativi koji se zasnivaju na sopstvenom stradanju, dok se patnje drugih naroda teško prihvataju.
„Da se empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja i gradite odnose, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski“, rekao je.
On ocenjuje da će bez spremnosti da se prihvati odgovornost za zločine počinjene u ime srpske politike biti teško napraviti ozbiljan društveni pomak.
„Biće veoma teško stvoriti društvenu volju da se prekine sa autoviktimizujućim pričama i da se pogleda istini u oči – da su počinjeni zločini i da je neko za njih odgovoran“, naveo je.
Kritika reakcije vlasti
Arsenijević je komentarisao i izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je 11. jul dan pijeteta prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici.
Takvu poruku ocenio je kao neiskrenu, tvrdeći da se ona istovremeno koristi za političko poređenje sa „drugima“: “To je toliko cinično, jer on naravno odmah doda “za razliku od onih drugih”, rekao je Arsenijević. “Sve što bi taj čovek mogao da uradi na ovu i mnoge druge teme jeste da jednom zauvek umukne.“
Govoreći o činjenici da na komemoraciji nije bilo predstavnika državnih institucija Srbije, dok su prisustvovali pojedini strani ambasadori, Arsenijević je rekao da to vidi kao potvrdu odnosa vlasti prema organizacijama poput Krokodila.
„Mi sa Republikom Srbijom nemamo apsolutno nikakve veze. Ne dobijamo podršku, ništa ne radimo zajedno“, rekao je.
Video sam mržnju u očima mladih ljudi
Posebno ga je, kako kaže, pogodilo to što su napadači bili veoma mladi.
„Za mene je bilo frapantno to što ljudi koji bi praktično mogli da budu moji unuci nisu imali nikakav problem da me udaraju“, rekao je.
Arsenijević smatra da je ta mržnja posledica dugotrajnog procesa u kome su određene ideje prenošene novim generacijama.
„Oni su naslednici tih ideja. Plašim se da će biti veoma teško da se u budućnosti stvori šira društvena volja za suočavanje sa prošlošću“, zaključio je.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
