Ratko Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta 2026. godine u pritvorskoj bolnici u Hagu, gde je služio doživotnu kaznu zatvora. Imao je 84 godine.
Njegov životni put od oficira Jugoslovenske narodne armije do jednog od najpoznatijih vojnih komandanta ratova devedesetih, a potom haškog optuženika i pravosnažno osuđenog ratnog zločinca, odvijao se gotovo u potpunosti kroz istoriju raspada Jugoslavije.
Od Kalinovika do oficira JNA
Ratko Mladić rođen je 12. marta 1942. godine u selu Božanovići kod Kalinovika, u tadašnjoj Bosni i Hercegovini.
Vojno obrazovanje počeo je u Zemunu, gde je završio Vojno-industrijsku školu, a potom Vojnu akademiju Kopnene vojske. Završio je i Komandno-štabnu akademiju, gde je bio prvi u klasi sa prosečnom ocenom 9,57.
Oficirsku karijeru započeo je 1965. godine u Skoplju. U narednim decenijama napredovao je kroz strukturu JNA i obavljao različite komandne i štabne dužnosti. Služio je u više krajeva tadašnje Jugoslavije, uključujući Skoplje i Prištinu.
Do početka devedesetih već je imao značajnu vojnu karijeru, ali se njegov život radikalno promenio raspadom Jugoslavije.
Knin, Sarajevo i početak rata u Bosni
Početkom 1991. godine Mladić je postavljen za pomoćnika komandanta Prištinskog korpusa JNA. U junu iste godine odlazi u Knin, gde učestvuje u ratnim operacijama tokom sukoba u Hrvatskoj.
Početkom 1992. godine premešten je u Sarajevo. Tamo preuzima dužnost komandanta 2. vojne oblasti JNA, sa sedištem u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Ubrzo dolazi do potpunog raspada dotadašnje vojne strukture. JNA se povlači iz Bosne i Hercegovine, dok se formiraju nove vojne formacije.
Mladić 12. maja 1992. godine postaje komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Na toj funkciji ostaje do 1996. godine i postaje najvažniji vojni komandant bosanskih Srba tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Prema nalazima Haškog tribunala, Mladić je tokom rata imao ključnu ulogu u vojnim operacijama i zločinima za koje je kasnije osuđen.
Opsada Sarajeva i Srebrenica
Rat u Bosni i Hercegovini doneo je neke od najtežih zločina počinjenih u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Jedan od ključnih delova haškog procesa protiv Mladića odnosio se na kampanju granatiranja i snajperskog delovanja protiv civilnog stanovništva Sarajeva. Haški tribunal je zaključio da je Mladić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio širenje terora među stanovništvom Sarajeva.
Najvažniji deo optužnice odnosio se, međutim, na Srebrenicu.
U julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske zauzele su Srebrenicu, tadašnju zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija. Nakon pada enklave usledila su masovna ubistva Bošnjaka, pre svega muškaraca i dečaka, kao i prisilno premeštanje stanovništva.
Haški tribunal je zaključio da je Mladić imao vodeću i ključnu ulogu u događajima koji su doveli do genocida u Srebrenici.
Posle rata: smena i skrivanje
Nakon završetka rata Mladić više nije imao istu političku i vojnu poziciju.
U novembru 1996. godine smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Međunarodni pritisak na vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj da se Mladić uhapsi postajao je sve snažniji.
Haški tribunal podigao je optužnicu protiv njega još 1995. godine, ali će proći gotovo 16 godina do njegovog hapšenja.
Mladić je 2001. godine penzionisan ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Posle toga godinama se skrivao.
Njegovo kretanje tokom tog perioda bilo je predmet brojnih istraga. Godinama se govorilo o mreži ljudi koja mu je pomagala da izbegne hapšenje, ali su detalji njegovog života u bekstvu ostajali obavijeni tajnom.
Hapšenje u Lazarevu
Posle gotovo 16 godina skrivanja, Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevo kod Zrenjanina.
Pronađen je u kući svog rođaka Branislava Mladića. Hapšenje je sprovedeno bez oružanog sukoba.
Tadašnji medijski izveštaji navodili su da je Mladić prilikom hapšenja kod sebe imao dva pištolja, ali da nije pružao otpor. Koristio je i lažni identitet Milorad Komadić. Samo pet dana kasnije, 31. maja 2011, prebačen je u pritvor Haškog tribunala.
Njegovo hapšenje predstavljalo je završetak jedne od najdužih potraga za haškim optuženikom.
Suđenje u Hagu
Suđenje Ratku Mladiću počelo je 16. maja 2012. godine.
Optužnica ga je teretila za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Proces je trajao više godina. Tužilaštvo je svoj dokazni postupak završilo 2014, dok je odbrana poslednjeg svedoka izvela u avgustu 2016. godine. Završne reči održane su u decembru iste godine.
Mladić je tokom procesa negirao odgovornost za zločine i tvrdio da je kao vojni komandant branio svoj narod.
Doživotni zatvor
Presuda je izrečena 22. novembra 2017. godine.
Haški tribunal proglasio je Mladića krivim za genocid u Srebrenici, kao i za niz zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.
Osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.
Sud ga je proglasio krivim za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje, kao i za terorisanje civila Sarajeva, protivpravne napade na civile i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce.
Istovremeno, sud ga nije proglasio krivim za genocid u pojedinim opštinama u Bosni i Hercegovini 1992. godine.
Presuda postala pravosnažna 2021. godine
I Mladićeva odbrana i tužilaštvo uložili su žalbe na prvostepenu presudu.
Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove 8. juna 2021. godine odbacilo je Mladićevu žalbu i potvrdilo osuđujuće presude za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Potvrđena je i kazna doživotnog zatvora.
Time je presuda protiv jednog od najviših vojnih komandanta bosanskih Srba postala pravosnažna.
Poslednje godine u Hagu
Mladićevo zdravstveno stanje tokom poslednjih godina života bilo je teško. Više puta je hospitalizovan i njegova odbrana tražila je da zbog zdravstvenog stanja bude pušten na privremenu ili prevremenu slobodu.
U avgustu 2026. godine Haški mehanizam odlučivao je o novom zahtevu za njegovo prevremeno puštanje.
Do kraja života ostao je u pritvoru Ujedinjenih nacija u Hagu.
Ratko Mladić preminuo je 27. avgusta 2026. godine.
Njegov život ostaje neraskidivo povezan sa raspadom Jugoslavije, ratom u Bosni i Hercegovini i jednim od najvažnijih procesa pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Njegova pravosnažna presuda ostaje deo sudski utvrđene istorije ratova devedesetih: osuđen je za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, uz doživotnu kaznu zatvora.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
