Književnik i osnivač udruženja KROKODIL Vladimir Arsenijević fizički je napadnut dok je pripremao prostor za komemoraciju srebreničkim žrtvama. Organizatori su potom, pozivajući se na bezbednosne razloge, otkazali skup kojem je trebalo da prisustvuju građani, predstavnici civilnog društva i diplomatskog kora, među njima i ambasador Holandije.
Pre nego što su učesnici komemoracije stigli na plato ispod Brankovog mosta, mesto na kojem je 11. jula trebalo da bude odata pošta žrtvama genocida u Srebrenici već je nosilo drugačiju poruku. Grafiti kojima se veličaju Ratko Mladić i Vojska Republike Srpske, ispisani preko prostora namenjenog sećanju na ubijene, bili su uvod u događaj koji će nekoliko sati kasnije potpuno promeniti tok dana.
Napad je izazvao oštre reakcije književnih udruženja, organizacija za ljudska prava i dela političke opozicije, ali je otvorio i staro pitanje koje u Srbiji ostaje bez jasnog odgovora – da li je nasilje nad ljudima koji se bave suočavanjem s ratnom prošlošću postalo deo očekivanog društvenog ambijenta?
Vladimir Arsenijević: “Čim sam izašao iz taksija, opkolili su me”
Arsenijević tvrdi da napad nije bio spontan.
Prema njegovom opisu, grupa od dvadesetak ili tridesetak mladića čekala ga je na platou ispod Brankovog mosta. Kaže da su ga opkolili odmah po izlasku iz taksija, nakon čega je nekoliko njih izdvojilo iz grupe i počelo da mu prilazi.
U razgovoru za televiziju Nova rekao je da ne želi da ponavlja uvrede koje su mu upućivane, opisujući ih kao vulgarne i sadističke, ali je naveo da su usledili pojedinačni udarci, pretnje i poruke da se nalazi “na njihovom spisku”.
Za Radio Slobodna Evropa ispričao je da je zadobio povrede lica, stomaka i leđa, kao i da mu je polomljena privremena veštačka vilica. Istovremeno, nastojao je da izbegne dramatizaciju, navodeći da ga napadači nisu ostavili bez svesti, ali da fizičko nasilje predstavlja samo jedan deo onoga što se dogodilo.
“Verbalno nasilje i pretnje bile su jednako snažna poruka kao i sami udarci”, rekao je Arsenijević, dodajući da mu je jasno stavljeno do znanja da treba da pazi kuda se kreće.
Vladimir Arsenijević: “Video sam mržnju u njihovim očima”
U svojim javnim istupima Arsenijević se nije zadržao samo na opisu napada. Njegova analiza usmerena je na društveni ambijent iz kojeg, kako smatra, takvo nasilje proizlazi.
Govoreći za Radio Slobodna Evropa rekao je da ga je najviše pogodilo to što su napadači bili veoma mladi.
“Video sam mržnju u njihovim očima”, rekao je, ocenjujući da je reč o generacijama koje odrastaju u atmosferi u kojoj se netrpeljivost prema drugačijem mišljenju prenosi kroz obrazovni sistem, medije, društvene mreže i svakodnevni govor.
Sličnu poruku uputio je i gostujući na televiziji Nova, gde je izjavio da ga ni napad ni izostanak institucionalne reakcije nisu iznenadili.
“Živimo u tom svinjcu jako, jako dugo”, rekao je Arsenijević, tvrdeći da su mladi ljudi koji su ga napali politički instrumentalizovani kroz različite neformalne grupe koje, prema njegovoj oceni, obavljaju “prljave poslove” za državu.
To je jedna od njegovih najtežih optužbi, za koju nije ponudio dokaze, ali koja oslikava način na koji on tumači sopstveno iskustvo i položaj organizacije KROKODIL poslednjih godina.
Komemoracija koja nije održana
Napad je imao neposrednu posledicu – komemoracija posvećena žrtvama genocida u Srebrenici nije održana.
Upravni odbor KROKODIL-a saopštio je da je odluka doneta isključivo zbog bezbednosti učesnika, ocenjujući da je građanima onemogućeno da “mirno, javno i dostojanstveno” odaju poštu žrtvama.
Organizatori tvrde da incident nije izolovan, već poslednji u nizu pritisaka kojima su izloženi oni koji se zalažu za suočavanje sa ratnim zločinima počinjenim tokom ratova devedesetih.
Prema njihovim navodima, prostorije KROKODIL-a godinama su meta grafita, vandalizma i kampanja na društvenim mrežama, a fizički napad predstavlja eskalaciju takvog obrasca.
“Empatija prema drugima ovde je antipatriotizam”
Jedna od najupečatljivijih Arsenijevićevih izjava odnosi se na način na koji u Srbiji vidi odnos prema ratnim žrtvama.
“Da se empatijski ophodite prema patnjama drugih, da pružate ruku pomirenja, to se ovde doživljava kao izdaja, antipatriotizam i nešto što je dubinski antisrpski”, rekao je za Radio Slobodna Evropa.
Po njegovom mišljenju, upravo zbog toga društvo ni posle više od tri decenije nije razvilo spremnost da otvoreno razgovara o ratnim zločinima počinjenim u ime srpske strane.
Arsenijević smatra da dominiraju, kako ih naziva, “autoviktimizujući narativi”, zbog kojih je gotovo nemoguće razviti širi društveni konsenzus o odgovornosti za zločine počinjene tokom ratova devedesetih.
To je politički stav koji godinama izaziva duboke podele u javnosti, ali istovremeno objašnjava zbog čega upravo aktivnosti KROKODIL-a često izazivaju burne reakcije.
Reakcije: od PEN centra do opozicije
Napad su osudili Srpski PEN centar, Akademija za razvoj demokratije, više organizacija civilnog društva i opozicione stranke.
PEN centar ocenio je da fizički napad predstavlja posledicu “zlokobne atmosfere” u kojoj političko targetiranje i kampanje blaćenja prethode nasilju nad neistomišljenicima.
Akademija za razvoj demokratije ocenila je da je napad direktan udar na slobodu mišljenja i bezbednost građana, uz zahtev da policija i tužilaštvo bez odlaganja identifikuju i procesuiraju sve učesnike.
Slične poruke stigle su i iz dela opozicije, čiji predstavnici smatraju da incident nije moguće posmatrati odvojeno od političke klime u zemlji.
Sa druge strane, zvanične institucije do sada nisu javno komentarisale politički kontekst napada, dok policija vodi istragu o okolnostima incidenta.
Sam Arsenijević, međutim, kaže da prema policijskim službenicima nema primedbi.
“Inspektori su profesionalno uradili svoj posao”, rekao je, ali je dodao da ne veruje da će istraga imati epilog ukoliko, kako tvrdi, ne bude postojala politička volja da se slučaj dovede do kraja.
Dve Srbije koje se sve teže razumeju
Možda najvažnija posledica ovog događaja nije broj povreda koje je zadobio jedan pisac, već činjenica da je još jednom pokazao koliko različito srpsko društvo tumači istu stvarnost.
Za jedne, komemoracija u Srebrenici predstavlja civilizacijsku obavezu i čin odavanja pošte žrtvama. Za druge, ona je politički sporna ili se posmatra kroz potpuno drugačiji narativ o ratovima devedesetih.
Napad na Arsenijevića dogodio se upravo na preseku ta dva pogleda.
Zbog toga njegovo prebijanje prevazilazi okvire još jednog krivičnog slučaja. Ono postaje pokazatelj da pitanja ratnog nasleđa, kulture sećanja i političkog identiteta ni 31 godinu nakon genocida u Srebrenici nisu izgubila sposobnost da izazovu duboke društvene sukobe.
Hoće li ovaj slučaj ostati još jedan incident koji će brzo nestati iz javnosti ili će predstavljati povod za ozbiljniju raspravu o političkom nasilju i slobodi javnog delovanja u Srbiji, zavisiće ne samo od rezultata istrage već i od spremnosti institucija da pokažu da pravo na različito mišljenje može biti zaštićeno bez obzira na političke i ideološke razlike.
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom 11. jula izjavio da je to „dan za pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici“ i da se Srbija „duboko klanja žrtvama“, napad na Arsenijevića dodatno je produbio sumnje dela javnosti u iskrenost takvih poruka. Organizacije civilnog društva, pojedini pisci i opozicione stranke već godinama tvrde da ekstremno desničarske grupe koje stoje iza grafita mržnje, pretnji i napada na političke neistomišljenike deluju uz prećutnu toleranciju ili političku zaštitu vlasti. Vlast takve optužbe odbacuje, dok za te tvrdnje nisu predstavljeni pravosnažno utvrđeni dokazi.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
