Požari koji već nedeljama bukte na više lokacija u Srbiji otvorili su, osim pitanja o razmerama štete i sposobnosti države da odgovori na vatrenu stihiju, i novu raspravu o njihovim uzrocima.
Dok se vatrogasci, pripadnici Vojske Srbije, dobrovoljna vatrogasna društva i međunarodni timovi bore sa požarima, naročito na području Deliblatske peščare, društvenim mrežama se šire različite tvrdnje – od toga da su požari namerno izazvani, do priča o budućim investicijama, nafti i gasu, pa čak i tvrdnji da je sa teritorije Kosova prema centralnoj Srbiji poslata zapaljiva naprava.
Problem je što se u javnosti sve češće mešaju tri potpuno različite stvari: ono što je potvrđeno, ono što se istražuje i ono što je za sada samo pretpostavka.
Deliblatska peščara i dalje među najkritičnijim područjima
Požar u Deliblatskoj peščari traje u različitim intenzitetima već nedeljama, a stanje se dodatno komplikuje zbog visokih temperatura i promenljivog vetra.
Prema informacijama objavljenim 26. avgusta, na teritoriji Srbije aktivno je bilo više desetina požara na otvorenom, dok je Deliblatska peščara i dalje označavana kao jedno od najkritičnijih područja. U gašenju učestvuju domaće snage, ali i ekipe iz drugih evropskih zemalja, uključujući vatrogasce i helikoptere angažovane kroz Mehanizam civilne zaštite Evropske unije.
Razmere požara pokrenule su pitanje kako je moguće da se vatra na pojedinim mestima tako brzo širi.
Međutim, stručna objašnjenja koja su do sada izneta ukazuju na kombinaciju izuzetno nepovoljnih vremenskih uslova i karakteristika same vegetacije.
U Deliblatskoj peščari postoje velike površine borove šume, a bor zbog smole, suvih iglica i šišarki može veoma brzo da prenese vatru. Dodatni problem predstavlja promena pravca vetra, zbog čega se požar može neočekivano širiti i preskakati prethodno zahvaćene zone.
Upravo je promenljiv vetar jedan od razloga zbog kojih su nadležni ranije opisivali situaciju u Deliblatskoj peščari kao posebno nepredvidivu.
Vučićeva opaska o „tačkastom“ širenju otvorila nova pitanja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska Deliblatske peščare govorio je o načinu na koji je požar zahvatio pojedine delove terena.
Opisao je da je primetio zone koje su potpuno izgorele, dok su između njih ostajale površine sa zelenim rastinjem.
Takav raspored, međutim, sam po sebi nije dokaz da je požar podmetnut.
Na širenje šumskih požara utiču pravac i brzina vetra, konfiguracija terena, vrsta vegetacije, vlažnost zemljišta i brojni drugi faktori. Kod požara u borovim šumama dodatni problem mogu predstavljati zapaljene šišarke i delovi vegetacije koje vetar prenosi na udaljenije lokacije.
Zbog toga je za utvrđivanje uzroka požara potrebno mnogo više od posmatranja izgorelih površina iz vazduha.
„Vatrena lopta“ sa Kosova: istraga postoji, ali nema konačnog odgovora
Jedna od najzvučnijih tvrdnji poslednjih dana odnosi se na navodnu zapaljivu napravu koja je, prema pisanju pojedinih medija, sa teritorije Kosova poslata prema centralnoj Srbiji.
Priča je prvobitno objavljena u pojedinim medijima uz tvrdnju da je cilj bio izazivanje požara. Kao mesto pronalaska navedeno je područje Brnjaka.
Kosovska policija je, međutim, odbacila tvrdnju da su kosovske institucije koristile bilo kakvo takvo oružje ili napravu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dan kasnije rekao da je pronađeno „oruđe sa padobranom“ i da je „jasna namera“, ali je istovremeno naglasio da je istraga još u toku.
Prema njegovim rečima, u istragu su uključeni policija, Bezbednosno-informativna agencija i Vojno-bezbednosna agencija.
To znači da se trenutno mogu razdvojiti dve činjenice.
Prvo, srpske institucije tvrde da je određena naprava pronađena i da se njenom poreklu i nameni bavi istraga.
Drugo, za sada nije javno objavljen rezultat istrage koji bi potvrdio da je ta naprava zaista ispaljena sa teritorije Kosova, ko ju je poslao i da li je imala veze sa požarima.
Upravo je ta razlika važna, jer tvrdnja o postojanju istrage nije isto što i potvrda prvobitne verzije događaja.
Šta se nalazi na fotografijama?
Posebnu pažnju privukle su fotografije pronađene naprave.
U javnosti su se pojavila različita tumačenja njenog izgleda, uključujući poređenje sa meteorološkim sondama.
Meteorološke sonde se zaista mogu spuštati pomoću malih padobrana nakon što meteorološki balon dostigne veliku visinu. Njihova oprema može biti smeštena u laganom kućištu i obično sadrži različite senzore i uređaje za prikupljanje podataka.
Ipak, samo vizuelno poređenje fotografije nije dovoljno da se utvrdi šta je konkretna pronađena naprava.
Za konačan odgovor potrebna je stručna analiza – od materijala i porekla komponenti do eventualnih tragova eksploziva ili zapaljivih materija, kao i utvrđivanja načina na koji je uređaj dospeo na mesto pronalaska.
Zato bi javnost konačan odgovor trebalo da dobije od nadležnih organa nakon završetka istrage, a ne na osnovu fotografija i pretpostavki sa društvenih mreža.
Da li požari imaju veze sa vetroparkovima?
Još jedna teorija koja se proširila društvenim mrežama jeste da su požari povezani sa planiranom izgradnjom energetskih objekata na području Deliblatske peščare.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović danas je ponovo odbacila takve tvrdnje.
Ona je navela da se u Deliblatskoj peščari ne planira izgradnja vetroparkova i da se na tom prostoru ne može jednostavno dobiti dozvola za izgradnju, budući da je reč o zaštićenom prirodnom dobru. Dodala je da se prvi vetropark u neposrednoj blizini nalazi više od pet kilometara od širih granica zaštićenog područja.
Ministarka je istovremeno ocenila da se požar koristi za širenje dezinformacija i političke manipulacije.
Dakle, za sada nema javno potvrđenih dokaza da je požar izazvan kako bi se pripremio teren za izgradnju vetroparkova.
To, međutim, ne znači da javnost nema pravo da postavlja pitanja o eventualnim budućim projektima. Ali između pitanja „da li postoji neki investicioni interes“ i tvrdnje „požar je podmetnut zbog investitora“ postoji ogromna razlika.
A šta je sa pričama o nafti i gasu?
Slična situacija je i sa tvrdnjama da su na području Deliblatske peščare pronađena nalazišta nafte ili gasa i da je upravo to navodno motiv za požare.
Za sada nema javno dostupnih dokaza koji bi potvrdili takvu vezu.
Vučić je ranije odbacio tvrdnje o postojanju značajnih nalazišta nafte i gasa na mestu požara, dok su se na društvenim mrežama razvijale različite verzije priče.
Bez geoloških istraživanja, zvanične dokumentacije i konkretnih dokaza, takve tvrdnje ostaju na nivou nagađanja.
Tužilaštvo najavilo procesuiranje zbog dezinformacija
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 22. avgusta da će biti preduzete mere radi identifikovanja i procesuiranja osoba za koje se sumnja da putem društvenih mreža šire lažne vesti o požarima u Deliblatskoj peščari.
Tužilaštvo je navelo da postoji sumnja na krivično delo izazivanja panike i nereda.
Međutim, javnosti do sada nisu predstavljeni rezultati te istrage niti je precizirano koje su konkretne objave predmet postupanja.
To otvara još jedno važno pitanje: gde se završava legitimno pitanje javnosti, a gde počinje širenje lažne informacije?
Nije svaka sumnja – dezinformacija
U situaciji kada veliki požar zahvati zaštićeno prirodno područje, sasvim je normalno da građani žele da znaju kako je počeo, zašto se toliko dugo širi i da li je bilo propusta u njegovom gašenju.
Problem nastaje kada se pretpostavka predstavi kao činjenica.
Rečenica „treba ispitati da li je požar podmetnut“ nije isto što i tvrdnja „požar je podmetnut zbog izgradnje vetroparka“.
Isto tako, informacija da je pronađena određena naprava nije dokaz da je ona poslata sa teritorije Kosova, niti da je njome izazvan neki od požara.
Upravo zato je u ovom trenutku najvažnije da nadležni organi objave što više proverljivih informacija o istragama koje vode.
Ono što trenutno znamo
Za sada je izvesno da se Srbija suočava sa velikim brojem požara na otvorenom i da je Deliblatska peščara jedno od najteže pogođenih područja. U gašenju učestvuju domaće službe i međunarodne ekipe, a promenljivi vremenski uslovi dodatno otežavaju posao.
Poznato je i da nadležni organi istražuju poreklo naprave pronađene u centralnoj Srbiji.
Ali još nema javno potvrđenog dokaza da je ona ispaljena sa Kosova niti da je povezana sa požarima.
Nema ni potvrde da je požar u Deliblatskoj peščari namerno izazvan zbog izgradnje vetroparkova ili zbog navodnih nalazišta nafte i gasa.
Dok se ne objave rezultati istraga, sve te tvrdnje treba posmatrati upravo onako kako trenutno jesu – kao tvrdnje koje nisu potvrđene, a ne kao utvrđene činjenice.
U međuvremenu, vatra i dalje predstavlja stvaran problem. Za razliku od brojnih teorija koje kruže internetom, posledice požara već su vidljive na terenu: izgorele šume, trava i druga vegetacija, dok se vatrogasci i dalje bore da spreče nova širenja požara.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
