U nešto više od mesec dana u Srbiji je eskaliralo političko nasilje: napadnuti su pisac Vladimir Arsenijević i reditelj Stevan Filipović, advokati koji zastupaju građane pretučene tokom protesta u Valjevu našli su se pod pritiscima, a u noći između 15. i 16. avgusta zapaljen je automobil valjevskog tužioca Vukašina Vujičića.
Nije dokazano da iza tih događaja stoje isti ljudi niti ista organizacija. Ali svaki od njih otvorio je pitanje odnosa nasilja, javnog targetiranja i odgovora institucija.
Zapaljen automobil tužioca
Automobil tužioca Vukašina Vujičića zapaljen je tokom noći 16. avgusta u Karađorđevoj ulici u Valjevu. Policija je najavila krivičnu prijavu protiv N. N. izvršioca zbog ugrožavanja bezbednosti.
Vujičić je istog dana rekao da sumnja da je napad povezan sa postupcima koje vodi i sa medijskim pritiscima kojima je, kako je naveo, bio izložen prethodnih desetak dana.
U nedelju uveče građani i studenti okupili su se ispred zgrade Višeg suda u Valjevu da mu pruže podršku.
Vujičić je okupljenima rekao da će on i njegove kolege nastaviti da rade „savesno, odgovorno i u skladu sa zakonom“.
Njegov profesionalni angažman daje ovom slučaju dodatnu težinu. Prema dostupnim informacijama, Vujičić je tužilac koji zastupa optužnicu protiv grupe povezane sa Markom Mirkovićem, koji se nalazi u bekstvu, dok je više članova te grupe u pritvoru ili je prvostepeno osuđeno.
Još jedan podatak govori o njegovom odnosu prema pritiscima na pravosuđe. Vujičić je bio jedini od devet valjevskih tužilaca koji je potpisao zajedničko saopštenje sudija i tužilaca iz marta 2025. kojim su osuđeni pritisci izvršne vlasti na pravosuđe.
Za sada nema osumnjičenog za paljenje automobila.
Filipović: jedan osumnjičeni pronađen, dvojica se traže
Stevan Filipović napadnut je 5. avgusta u centru Beograda.
Prema njegovom svedočenju, fotografisao je grupu muškaraca koji su ispisivali grafite na zaštićenoj zgradi na uglu Makedonske i Nušićeve ulice. Nakon rasprave, napadači su ga oborili i tukli.
Filipović je zadobio potres mozga, hematom na kuku i povredu noge. Snimci nadzornih kamera kasnije su objavljeni, a istraga je pokazala da je najmanje jedan od učesnika napada identifikovan.
Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je 12. avgusta da je L. D. (2005) osumnjičen da je Filipoviću istrgao telefon i razbio ga o asfalt. Saslušan je i pušten da se brani sa slobode. Tužilaštvo je navelo da nije ranije osuđivan, da ima prijavljeno prebivalište i da je izneo odbranu. Za još dvojicom učesnika napada se traga.
Filipović je osporio deo saopštenja tužilaštva. Rekao je da mu telefon nije razbijen, već otet, i da je pomoću aplikacije za praćenje utvrdio da je uređaj kasnije prešao na Kosovo, a potom u Albaniju. Naveo je da je 10. avgusta lociran u Tirani.
Pitanje telefona time je postalo i pitanje pravne kvalifikacije događaja.
Filipović tvrdi da tužilaštvo umanjuje težinu onoga što se dogodilo, dok tužilaštvo za sada vodi postupak protiv jednog osumnjičenog za nasilničko ponašanje.
Arsenijević: napad kvalifikovan kao prekršaj
Tri i po nedelje pre napada na Filipovića, 11. jula, ispod Brankovog mosta u Beogradu pretučen je pisac Vladimir Arsenijević.
Prema njegovom svedočenju, napala ga je grupa od dvadesetak do tridesetak mladića. Incident se dogodio pred komemoraciju žrtvama genocida u Srebrenici, a na mestu događaja ispisani su grafiti kojima su veličani Ratko Mladić i Vojska Republike Srpske.
Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je 15. jula da nije utvrdilo elemente krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Policija je zbog toga Prekršajnom sudu podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Upravo taj slučaj pokazao je koliko različito može izgledati institucionalni epilog fizičkog napada.
Kod Arsenijevića je postupak usmeren ka prekršajnoj odgovornosti.
Kod Filipovića se vodi krivična istraga, a jedan osumnjičeni je identifikovan.
Valjevo: advokat oštećenih postao osumnjičeni
U Valjevu se priča o nasilju nije završila na policiji.
Tokom protesta 14. avgusta 2025. godine, 27 građana podnelo je krivičnu prijavu protiv policijskih službenika zbog, kako tvrde, policijske brutalnosti. Prema podacima organizacije CEPRIS, prijava je obuhvatila 28 osumnjičenih policijskih službenika.
Predmet je kasnije dospeo do Tužilaštva za organizovani kriminal, nakon višemesečnog izostanka odgovora valjevskog tužilaštva.
U međuvremenu je jedan od advokata koji zastupaju oštećene dobio drugačiju vrstu poziva.
Nikola Mirković, jedan od punomoćnika građana pretučenih tokom protesta, pozvan je u Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu kao osumnjičeni za napad na službeno lice. Prijava se odnosi na isti protest od 14. avgusta 2025. godine.
Mirković tvrdi da je reč o pritisku kojim bi trebalo da bude sprečen u daljem profesionalnom angažmanu.
Time je nastao neobičan institucionalni obrt: advokat koji zastupa građane u postupku protiv policijskih službenika istovremeno je postao predmet postupanja tužilaštva zbog događaja sa istog protesta.
Od napada na ljude do pritiska na one koji ih zastupaju
U slučaju Valjeva postoji još jedan sloj.
Advokatica Jana Aćimović Planojević, koja zastupa građane koji su prijavili policijsko nasilje, bila je predmet javnog targetiranja, a pritisci su se proširili i na njenu porodicu. Oštećena je i kapija na ulazu u njenu kancelariju.
Istovremeno je unutar Advokatske komore Srbije došlo do spora oko toga kako odgovoriti na ugrožavanje njene bezbednosti.
Tako se u istom slučaju pojavljuju građani koji prijavljuju policijsko nasilje, policajci protiv kojih su podnete prijave, advokati koji zastupaju oštećene i tužilaštvo koje postupa prema jednom od njihovih zastupnika.
A zatim je zapaljen automobil tužioca koji radi u istom gradu.
Kada se pojedinačni slučajevi spoje
Ni u jednom od ovih slučajeva za sada nije utvrđeno da postoji zajednički nalogodavac.
To je važno jasno reći.
Za napad na Filipovića jedan osumnjičeni je identifikovan, dok se za još dvojicom traga. Za napad na Arsenijevića postupak je usmeren ka prekršajnoj odgovornosti. Za paljenje automobila Vukašina Vujičića počinilac još nije poznat. U Valjevu se, istovremeno, vode različiti postupci koji se tiču policijskog nasilja, demonstranata i njihovih advokata.
Ali postoji zajednički politički kontekst.
Godinama se deo javnosti, opozicije, akademske zajednice, novinara i aktivista u prorežimskim medijima predstavlja kao neprijateljski nastrojen prema državi ili vlasti. To samo po sebi nije dokaz da je neko naredio fizički napad.
Ali kada se javno targetiranje i fizičko nasilje pojave u istoj priči, način na koji institucije reaguju postaje politički važan.
Napad na Arsenijevića završio je kao prekršajni postupak.
Napad na Filipovića dobio je krivičnu istragu, ali je jedan od osumnjičenih pušten da se brani sa slobode.
U Valjevu se na odgovor na prijavu protiv policajaca čekalo mesecima, dok je advokat jednog dela oštećenih postao osumnjičen.
A sada je nepoznata osoba zapalila automobil tužioca koji tvrdi da je prethodno bio predmet medijskog pritiska.
To su činjenice. Njihovo povezivanje više nije pitanje policijske istrage, već političke procene.
Nasilje bez potpisa
Političko nasilje ne mora nužno izgledati kao organizovana akcija sa jasnim komandnim lancem.
Može izgledati i drugačije: javno targetiranje, pritisak, napad, pa zatim institucionalni postupak koji ne uliva poverenje.
U takvom sistemu nije neophodno dokazivati da je neko iz vlasti direktno naredio pojedinačni napad da bi se postavilo pitanje političke odgovornosti za atmosferu u kojoj se takvi napadi događaju.
To, međutim, nije isto što i tvrdnja da je vlast naredila napad.
Za krivičnu odgovornost potreban je dokaz.
Za političku odgovornost dovoljno je mnogo šire pitanje: kakvu atmosferu proizvode političke institucije, kakav jezik koriste i da li institucije koje treba da zaštite građane zaista funkcionišu jednako prema svima.
Za sada, u nekoliko najnovijih slučajeva, počinioci nisu poznati ili istrage još nisu završene.
Ali događaji se gomilaju.
Jedan osumnjičeni za napad na Filipovića je pronađen. Za dvojicom se traga.
U slučaju Arsenijevića, tužilaštvo je zaključilo da nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
U Valjevu se još ispituje odgovornost za policijsko nasilje iz avgusta prošle godine, dok je advokat jednog dela oštećenih postao osumnjičen.
A automobil tužioca Vukašina Vujičića izgoreo je u noći između 15. i 16. avgusta.
Za taj napad još nema imena.
Istrage će pokazati ko je odgovoran za svaki od ovih događaja.
Pitanje koje ostaje jeste da li će institucije uspeti da pokažu da će odgovornost biti ista bez obzira na to ko je žrtva, a ko počinilac.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
