Pucnjava u kojoj je u Šapcu teško ranjen Milan Ostojić, poznatiji kao Sandokan, nije samo još jedan obračun iz kriminalnog miljea. Ona je ponovo otvorila pitanje koje u Srbiji godinama izaziva zabrinutost – koliko su granice između organizovanog kriminala i političkih struktura postale porozne i zbog čega osobe sa ozbiljnom kriminalnom prošlošću završavaju u neposrednoj blizini vladajuće Srpske napredne stranke.
Ostojić je javnosti poznat još od početka dvehiljaditih godina kao jedan od najistaknutijih aktera šabačkog podzemlja. Policijska “Bela knjiga” organizovanog kriminala svrstala ga je među članove kriminalne grupe koja je povezivana sa razbojništvima, iznudama, trgovinom narkoticima i drugim teškim krivičnim delima. Godinama kasnije Tužilaštvo za organizovani kriminal označilo ga je kao jednog od organizatora takozvane “šabačke grupe”, kojoj su na teret stavljena ubistva, pokušaji ubistava, trgovina heroinom i zločinačko udruživanje.
Višegodišnji sudski postupak završio se značajno drugačije od prvobitnih optužbi. Nakon prvostepene kazne od 20 godina zatvora, Apelacioni sud je odbacio optužbe za kriminalno udruživanje, a Ostojića pravosnažno osudio na deset godina zatvora zbog podstrekivanja na ubistvo Siniše Kromeka. Za optužbe koje su se odnosile na drugo ubistvo i trgovinu drogom oslobođen je usled nedostatka dokaza.
Međutim, upravo period nakon izlaska iz zatvora 2018. godine izazvao je mnogo više političkih nego pravnih pitanja.
Od osuđenika do političkog okruženja
Poslednjih godina Ostojić se više nije pojavljivao isključivo u kontekstu kriminalnih dosijea. Njegovo ime počelo je da se vezuje za događaje organizovane ili podržane od strane Srpske napredne stranke.
Istraživački portal KRIK objavio je fotografije na kojima se vidi da je Ostojić više puta boravio u takozvanom “Ćacilendu”, kampu pristalica predsednika Aleksandra Vučića u Pionirskom parku. Na pojedinim fotografijama nalazi se u društvu poslanika SNS-a Uglješe Mrdića, što je dodatno podstaklo pitanja o prirodi tih kontakata.
Slučaj je dobio novu dimenziju kada se Ostojić pojavio i tokom studentskih protesta u Beogradu, gde je zabeležen verbalni i fizički sukob sa jednim studentom. Taj incident izazvao je dodatnu pažnju jer je usledio u atmosferi rastućih političkih tenzija između vlasti i studentskog pokreta.
Važno je naglasiti da ne postoje dokazi da je Ostojić imao bilo kakvu formalnu funkciju u SNS-u niti da je protiv stranke vođen bilo kakav postupak zbog njegovog prisustva na tim događajima. Međutim, sama činjenica da se osoba pravosnažno osuđena za podstrekivanje na ubistvo pojavljuje u neposrednom okruženju vladajuće partije otvorila je pitanje političke odgovornosti.
Stare optužbe koje nikada nisu potpuno nestale
Još 2020. godine tadašnji gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović tvrdio je da Ostojić, kako je rekao, “sejanjem straha” pomaže lokalnoj infrastrukturi SNS-a u kontroli biračkog tela. Ostojić je te navode osporio na sudu i dobio spor zbog povrede časti i ugleda.
Ipak, političke optužbe nisu prestale. Opozicija i deo istraživačkih medija godinama upozoravaju na obrazac u kojem se osobe sa kriminalnom prošlošću pojavljuju na političkim skupovima ili u obezbeđenju pojedinih događaja. Vlast takve optužbe uglavnom odbacuje kao političku propagandu, dok konkretni odgovori na pitanje zbog čega se takve osobe nalaze u neposrednoj blizini partijskih funkcionera uglavnom izostaju.
Širi problem od jednog čoveka
Ranjavanje Milana Ostojića verovatno će biti predmet nove policijske istrage, ali njegov slučaj prevazilazi samu pucnjavu u Šapcu.
On pokazuje kako u Srbiji biografije ljudi iz organizovanog kriminala ne završavaju nužno izlaskom iz zatvora. Naprotiv, pojedinci sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima nastavljaju da budu prisutni u javnom prostoru, često i u blizini političkih centara moći.
To ne predstavlja samo bezbednosno pitanje. Za demokratske institucije mnogo je važnije pitanje kakvu poruku država šalje kada osobe osuđene za najteža krivična dela postaju redovni učesnici političkih okupljanja ili se fotografišu sa predstavnicima vlasti.
U demokratskim društvima politička odgovornost ne završava se na tome da li je prekršen zakon. Ona podrazumeva i spremnost da se objasni zbog čega ljudi sa ozbiljnom kriminalnom prošlošću dobijaju pristup prostorima u kojima se oblikuje politička moć.
Dok institucije istražuju ko je i zbog čega pucao na Milana Ostojića, javnost će verovatno nastaviti da postavlja drugo pitanje – kako je čovek koji je robijao zbog podstrekivanja na ubistvo postao prepoznatljivo lice u okruženju vladajuće stranke i zašto na to pitanje do danas nije dat jasan odgovor.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
