Zbog čega se veliki portret predsednika Srbije Aleksandra Vučića nalazi u sali za sastanke policijske uprave koja se bavi najtežim oblicima kriminala? Fotografije sa sastanka rukovodstva Uprave kriminalističke policije otvorile su ovo pitanje koje nije samo pitanje dekoracije službenih prostorija.
Direktor policije Dragan Vasiljević posetio je Upravu kriminalističke policije, odnosno Službu za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), gde je razgovarao sa načelnikom UKP-a Markom Kričakom i drugim visokim policijskim funkcionerima. Svi su na sastanku nosili crne uniforme, što nije uobičajeno za pripadnike UKP-a. Oni uglavnom rade u civilu, izuzev pripadnika Odeljenja za posebne akcije (OPA), dok se službene uniforme oblače samo u određenim prilikama i izgledaju drugačije od onih koje su se videle na ovom sastanku.
Na fotografijama sa sastanka, međutim, pažnju je privukao veliki portret predsednika Srbije koji se nalazi na zidu prostorije.
Samo postojanje portreta ne predstavlja automatski dokaz da je prekršen zakon. Ali u policiji, gde je politička neutralnost deo zakonskog okvira službe, njegovo prisustvo otvara pitanje o tome gde se završava predstavljanje državne funkcije, a gde počinje politička simbolika.
Šta zapravo propisuje Zakon o policiji?
Zakon o policiji u članu 169 propisuje da policijski službenici „ne mogu biti članovi političkih stranaka, ne mogu se stranački organizovati, niti politički delovati u Ministarstvu“.
Isti član predviđa disciplinsku odgovornost za postupanje suprotno tim odredbama.
Još precizniji je član 207 Zakona o policiji, koji među teškim povredama službene dužnosti navodi članstvo u političkim strankama i organizacijama, stranačko organizovanje ili političko delovanje u Ministarstvu, kao i „izražavanje svojih političkih uverenja na radu“.
Za teške povrede službene dužnosti zakon predviđa disciplinske mere koje mogu da idu od novčane kazne i raspoređivanja na drugo radno mesto, preko gubitka čina ili zvanja, pa sve do prestanka radnog odnosa.
Zakon, međutim, ne propisuje da je portret predsednika Republike u policijskoj zgradi sam po sebi zabranjen. Zato se pitanje ne može rešiti prostom tvrdnjom da je njegovim postavljanjem automatski prekršen član 169.
Pravno pitanje je složenije: da li okolnosti pod kojima je portret postavljen i način na koji se koristi mogu predstavljati oblik političkog delovanja ili izražavanja političkih uverenja u Ministarstvu, a naročito u momentu predizborne kampanje u kojoj predsednik republike učestvuje i kao nosilac liste političke partije SNS.
Predsednik države ili politička ličnost?
Dodatnu složenost donosi činjenica da Aleksandar Vučić istovremeno obavlja funkciju predsednika Republike i ostaje jedna od centralnih figura političkog života Srbije.
Portret predsednika u državnoj instituciji može se tumačiti kao predstavljanje nosioca najviše državne funkcije. Ali isti portret, posebno u trenutku kada je ta osoba neposredno uključena u politički život i predizborne aktivnosti, može imati i političku simboliku.
Upravo na toj granici nastaje problem.
Advokat i nekadašnji policijski inspektor Siniša Carević smatra da portret predsednika nema mesto u službenim prostorijama policije. On ukazuje da ne postoji propis koji policiju obavezuje da u svojim prostorijama ističe portret predsednika i ocenjuje da takva praksa predstavlja ozbiljan problem za političku neutralnost institucije. „Nikada se u prostorijama MUP-a nije nalazio portret nijednog predsednika. Takođe, ne postoji propis koji obavezuje državne organe da u svojim prostorijama ističu portret predsednika Republike. Ovo vidim kao neku vrstu zahvalnosti onih koji se danas nalaze na čelu najvažnijih službi unutar MUP-a, a gde su postavljeni ne iz razloga njihove stručnosti, već isključivo političke podobnosti“, rekao je Carević za Danas.
Carević posebno ukazuje na član 169 Zakona o policiji i zabranu političkog delovanja u Ministarstvu.
Kako to izgleda iz perspektive policijske prakse?
Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske policije i advokat, kaže da je u kriminalističkim policijama širom sveta uobičajeno da se izbegavaju portreti političara upravo zbog potrebe da se očuva distanca između policije i političke vlasti.
Prema njegovom tumačenju, kriminalistička policija treba da bude usmerena na zaštitu bezbednosti građana i sprovođenje zakona, a ne na političke okolnosti.
Nicović navodi da je u nekim državnim strukturama, poput vojnih institucija, ministarstava ili lokalnih uprava, prisustvo portreta političkih funkcionera deo tradicije ili protokola. Međutim, smatra da kriminalistička policija ima drugačiju institucionalnu ulogu.
Nije isto što i kršenje zakona
Dušan Stanković, doktorand kriminalistike, bivši policajac i saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, upozorava da se iz same fotografije ne može zaključiti da je došlo do formalne povrede zakona.
Prema njegovom tumačenju, pitanje je pre svega institucionalno i političko: kakvu poruku službena prostorija policije šalje kada se u njoj nalazi veliki portret aktivne političke ličnosti?
Stanković smatra da takav prizor može doprineti poistovećivanju konkretne političke ličnosti sa državnom institucijom. Njegov argument nije da fotografija sama po sebi predstavlja dokaz disciplinskog prekršaja, već da njen značaj treba posmatrati u širem kontekstu odnosa politike i policije.
Ta razlika je važna. Postavljanje portreta nije zakonom posebno navedeno kao disciplinski prekršaj. Ono što zakon izričito zabranjuje jeste političko delovanje i izražavanje političkih uverenja policijskih službenika na radu.
Ko je postavio portret?
Za sada nema javnog odgovora na osnovno činjenično pitanje: ko je naredio da se portret postavi i kada je to učinjeno.
Redakcija je od direktora policije i načelnika UKP-a zatražila odgovor ko je postavio portret predsednika Srbije, kada je to urađeno i da li postoji propis, odluka ili interno pravilo koje uređuje isticanje takvih portreta u službenim prostorijama.
Odgovor do objavljivanja teksta nije stigao.
Zato ostaje otvoreno pitanje koje je važnije od samog izgleda jedne sale za sastanke: da li je portret Aleksandra Vučića u prostoriji UKP-a samo prikaz predsednika Republike ili predstavlja poruku o odnosu policije prema političkoj vlasti?
Na to pitanje ne može odgovoriti sama fotografija. Za odgovor su potrebni podaci o tome ko je portret postavio, po kom osnovu i sa kojom svrhom.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
