Paljenje automobila javnog tužioca Vukašina Vujičića u Valjevu ne može se posmatrati samo kao napad na imovinu. Za sada nije poznato ko je zapalio automobil, niti postoji potvrda da je napad direktno povezan sa nekim od predmeta koje Vujičić vodi. Ipak, kontekst je teško zanemariti: mesecima je izložen javnom targetiranju, radi na osetljivim predmetima proisteklim iz prošlogodišnjih sukoba u Valjevu, a neposredno pre paljenja automobila, prema njegovim rečima, do njega su stigla i saznanja o pretnjama.
Automobil je zapaljen u noći između 15. i 16. avgusta, na dvorišnom parkingu okruženom stambenim zgradama i drugim vozilima. Požar su primetile komšije i ugasile ga protivpožarnim aparatom pre nego što se proširio. Uviđajem je pronađena boca iz koje je, prema prvim nalazima, sipano gorivo, kao i tragovi koji bi mogli pomoći u identifikaciji izvršioca. Policija i tužilaštvo su, prema Vujičićevom iskazu, na licu mesta postupali profesionalno.
Ono što je usledilo za porodicu bilo je ozbiljnije od materijalne štete. Vujičić je suprugu i decu privremeno izmestio iz Valjeva, procenjujući da nema razloga da ostanu u gradu dok on veći deo vremena provodi sa policijom i kolegama radeći na slučaju. Istovremeno je dobio veliki broj poruka podrške, uključujući i od ljudi koji ga lično ne poznaju. Posebnu pažnju izazvala je odluka valjevskih gimnazijalaca i studenata da organizuju skup podrške tužiocu.
Ta činjenica je važna jer pokazuje da slučaj nije ostao unutar pravosudnog sistema. Vujičić je postao prepoznatljiv deo šireg sukoba oko toga kako se u Valjevu tretiraju događaji od prošlog avgusta i ko treba da odgovara za nasilje koje se tada dogodilo.
Tužilac između dva pritiska
Iz Vujičićevog opisa događaja vidi se koliko je složena bila situacija u Valjevu tokom nekoliko avgustovskih dana 2025. godine. Demonstracije su već bile praćene visokim tenzijama, a zatim su usledili napadi na ugostiteljske objekte, sukobi demonstranata i policije, hapšenja, povrede, paljenje prostorija SNS-a i oštećenje zgrada suda i tužilaštva.
Vujičić je tada bio dežurni tužilac. Prema njegovom svedočenju, tokom noći nakon sukoba u policiji je zadržano 17 ljudi, a ukupno je u predmetu zbog napada na policiju kasnije obuhvaćeno 32 okrivljenih. Paralelno su formirani predmeti zbog napada na kafić Romana, zatim na kafić Skver, kao i zbog napada na vlasnika auto-limarske radnje i taksistu koji je teško povređen.
Posebno je važno što su odvojeno pokrenute provere mogućeg nezakonitog postupanja policije. Vujičić tvrdi da je još tokom petka, kada je pregledao snimke prethodnih događaja, formiran predmet koji se odnosio na moguće policijsko nasilje. Kasnije su oštećeni građani preko advokata podneli krivičnu prijavu protiv konkretnih policajaca, a predmet je potom ustupljen Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Drugim rečima, iz njegovog iskaza proizlazi da tužilaštvo nije imalo samo zadatak da procesuira demonstrante zbog napada na policiju, već i da ispita navode o eventualnoj policijskoj brutalnosti. Upravo taj balans je ključan za razumevanje njegove sadašnje pozicije.
Ako tužilaštvo treba da utvrdi odgovornost za nasilje, onda odgovornost mora biti individualizovana. Neko ko je napao policajca ne može biti amnestiran zato što je bio demonstrant, ali ni policajac ne može biti zaštićen samo zato što je nosio uniformu. Isto pravilo mora važiti i za političke aktiviste, funkcionere, advokate i pripadnike bilo koje druge grupe.
Zašto je Valjevo posebno osetljiva sredina
Valjevo već godinama ima snažnu simboličku težinu u domaćem javnom prostoru. Grad je bio jedno od važnih mesta studentskih protesta, ali i sredina iz koje su prethodnih godina dolazili slučajevi koji su otvarali pitanja odnosa institucija, politike i građana. Imena poput uzbunjivača Aleksandra Obradovića i policajke Katarine Petrović već su vezivana za Valjevo u potpuno različitim, ali politički veoma osetljivim okolnostima.
Zbog toga ni sukobi iz avgusta 2025. nisu ostali samo lokalna priča. Snimci nasilja obišli su Srbiju, dok su različite političke i medijske strane iste događaje tumačile na potpuno suprotne načine. Jedni su u prvi plan stavljali napade na policiju i imovinu, drugi policijsku represiju i prebijanje građana.
Problem nastaje kada se od tužilaštva očekuje da potvrdi jednu od tih unapred formiranih političkih interpretacija.
Njegov posao je suprotan tome: da iz snimaka, iskaza, veštačenja i drugih dokaza utvrdi šta se dogodilo i ko je za to odgovoran. To je sporiji i manje atraktivan proces od televizijskog suđenja, ali je jedini koji može da proizvede pravno održiv rezultat.
Upravo zato Vujičićeva tvrdnja o višemesečnom medijskom targetiranju ima veću težinu od obične žalbe javnog funkcionera na negativno izveštavanje. Ako se tužilac unapred predstavlja kao politički pristrasan ili kao neko ko „navlači pravdu“ na određenu stranu, svaki njegov budući potez može se tumačiti kroz tu etiketu, bez obzira na dokaze u predmetu.
Slučaj oružja u gimnaziji pokazuje kako nastaje javna optužba
Jedan od primera koji Vujičić navodi odnosi se na oružje pronađeno u Valjevskoj gimnaziji. Prema njegovom objašnjenju, radilo se o oružju koje je bilo zaključano u starom ormaru i koje je, po svemu sudeći, ostalo iz perioda kada je u školama postojao predmet Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita.
Škola je pronađeno oružje prijavila policiji, policija je obavestila tužilaštvo, a oružje je izuzeto. Vujičić tvrdi da je kasnije utvrđeno da nije bilo povezano sa izvršenjem krivičnog dela i da je predmet arhiviran.
U javnosti je, međutim, prema njegovim rečima, slučaj predstavljen kao da je tužilac znao za moguću pripremu novog masovnog napada, a da nije reagovao.
Između te dve verzije postoji ogromna razlika. Prva govori o pronađenom starom oružju koje je institucija prijavila i koje je potom preuzela policija. Druga sugeriše da je postojao konkretan rizik koji je tužilac ignorisao.
Upravo takve razlike između događaja i njihovog medijskog predstavljanja mogu biti veoma opasne kada se odnose na ljude koji imaju javnu funkciju. Kritika njihovog rada je legitimna i potrebna; problem nastaje kada se činjenice koriste kao materijal za konstrukciju odgovornosti koja nije dokazana.
Podrška sa obe strane političke podele
Vujičić je posebnu pažnju izazvao kada je na skupu podrške zahvalio i članovima SNS-a koji su mu se javili nakon napada.
U politički podeljenoj Srbiji i to je postalo predmet tumačenja. Međutim, njegovo objašnjenje je jednostavno: ljudi iz različitih političkih krugova javili su mu se kao sugrađani i izrazili osudu onoga što se dogodilo, pa nije želeo da ih prećuti.
To nije dokaz njegove političke neutralnosti, ali nije ni dokaz suprotnog. Pre bi moglo da se posmatra kao insistiranje na tome da osuda nasilja ne bi smela da bude partijska stvar.
Ista logika važi i za njegove kritičare. Tužilac nije imun na kontrolu javnosti samo zato što je napadnut. Naprotiv, što je funkcija moćnija, veća je potreba da njen rad bude proverljiv. Ali kontrola i pritisak nisu isto. Prvo podrazumeva pitanja i dokaze, drugo pokušaj da se čovek natera da promeni ponašanje.
Šta sada ostaje institucijama
U slučaju paljenja automobila najvažnije je utvrditi ko je izvršilac, da li je imao pomagače i, ukoliko se za to pronađu dokazi, ko je eventualno nalogodavac. Ne treba unapred zaključivati da iza napada stoje ljudi povezani sa predmetima koje Vujičić vodi, jer takav zaključak trenutno nije potvrđen.
Istovremeno, bilo bi pogrešno zanemariti kontekst. Ako je tačno da je tužilac prethodno bio izložen pretnjama i intenzivnom medijskom targetiranju, a zatim mu je neko zapalio automobil ispred kuće, institucije moraju da ispitaju da li između tih događaja postoji veza.
Još važnije, predmeti iz Valjeva moraju biti završeni na način koji će biti odbranjiv pred sudom, bez obzira na to kome se njihov ishod dopada. To uključuje i predmete protiv demonstranata i eventualne postupke protiv policajaca. Samo takav pristup može da odgovori na osnovni problem koji je Vujičić otvorio: poverenje u pravosuđe ne može počivati na tome kojoj političkoj strani pripada osoba koja se pred njim pojavljuje.
Zbog toga je njegov slučaj važniji od jednog zapaljenog automobila, ali nije potrebno od njega praviti simbol sa unapred određenim značenjem. Za sada je dovoljno ono što se zna: javnom tužiocu je zapaljena imovina, prethodno je bio izložen ozbiljnom javnom pritisku, njegova porodica je zbog straha napustila grad, a on tvrdi da će nastaviti da radi na predmetima koje vodi.
Sada je red na institucije da pokažu da li mogu da utvrde činjenice bez političkog ili medijskog pritiska. To je jedini odgovor koji u ovom slučaju ima stvarnu težinu.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
