Zbog korupcije grad Beograd trpi ogromnu finansijsku štetu u gradskom budžetu, a stručnjaci upozoravaju da je problem dostigao zabrinjavajuće razmere. Na predstavljanju Bele knjige o korupciji, koju je pripremio Centar za lokalnu samoupravu (CLS), ocenjeno je da bi samo u glavnom gradu Srbije moglo da se uštedi oko 140 miliona evra godišnje kada bi se sprečile zloupotrebe u trošenju javnog novca.
Direktor CLS-a Nikola Jovanović izjavio je da je korupcija postala jedan od najvećih društvenih problema i da se njene posledice vide u gotovo svim oblastima.
„Korupcija uništava tržišnu utakmicu, poštene kompanije ostavlja bez poslova, a građane bez kvalitetnijih javnih usluga. Danas govorimo o problemu koji se proširio na gotovo sve segmente društva“, rekao je Jovanović.
Analiza CLS-a obuhvatila je period od 2023. do 2026. godine, a posebna pažnja posvećena je javnim nabavkama, subvencijama privatnim prevoznicima, urbanističkim projektima i drugim oblastima u kojima se, prema autorima izveštaja, najčešće pojavljuju rizici od zloupotreba.
Prema navodima profesorke Pravnog fakulteta Vanje Bojović, upravo su javne nabavke jedan od glavnih kanala kroz koje se izvlači novac iz javnih fondova.
„Veliki broj postupaka javnih nabavki nosi elemente koji ukazuju na moguće koruptivne radnje, dok je broj pravosnažnih presuda za zloupotrebu službenog položaja i dalje veoma mali“, ocenila je Bojović.
Ona je ukazala i na sve češću praksu realizacije velikih infrastrukturnih projekata putem međudržavnih sporazuma, koji, kako tvrdi, imaju znatno manji nivo javne kontrole. Kao primere navela je rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu, projekat EXPO i izgradnju beogradskog metroa.
Autori Bele knjige navode da se na tenderima često pojavljuje veoma mali broj ponuđača, dok određeni broj kompanija godinama dobija najveći deo poslova finansiranih iz gradskog budžeta.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Pavlović procenjuje da je Beograd od 2023. godine zbog različitih oblika korupcije i neefikasnog upravljanja izgubio oko milijardu evra.
Prema njegovim rečima, najveći deo tog iznosa odnosi se na nenaplaćene prihode, gubitke gradskih preduzeća i preplaćene javne nabavke.
„Novac koji je mogao biti uložen u škole, zdravstvo, saobraćaj ili druge javne potrebe ostao je neiskorišćen ili je potrošen neefikasno“, rekao je Pavlović.
On smatra da je karakteristika Srbije to što političke strukture imaju snažan uticaj na deo privatnog sektora koji učestvuje u poslovima sa državom, za razliku od pojedinih zapadnih zemalja gde privatni kapital češće utiče na političke odluke.
Kako bi se smanjio prostor za korupciju, učesnici predstavljanja predložili su formiranje specijalnog tužilaštva za visoku korupciju, osnivanje tužilačke policije, proširenje ovlašćenja Državne revizorske institucije, kao i uvođenje novog krivičnog dela koje bi se odnosilo na neosnovano bogaćenje.
Prema njihovoj oceni, dosledna primena ovih mera mogla bi da donese prve rezultate već u relativno kratkom roku i doprinese većoj transparentnosti u upravljanju javnim novcem.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
