Dva automobila marke Nissan Qashqai koja je Ambasada SAD donirala za potrebe antikorupcijskog odeljenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu vraćena su Vrhovnom javnom tužilaštvu. Dok nezvanični izvori tvrde da su automobili korišćeni mimo svrhe donacije, VJT insistira da je sve bilo u skladu sa ugovorom.
Dva automobila koje su Sjedinjene Američke Države pre nekoliko godina donirale beogradskom Višem javnom tužilaštvu više nisu u tom tužilaštvu.
Nissan Qashqai vozila, donirana krajem 2020. godine za potrebe Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, vraćena su Vrhovnom javnom tužilaštvu 14. septembra 2026. godine.
Informacija o tome dospela je u javnost tek krajem septembra, nakon što je objavljeno da je Ambasada SAD tražila da vozila budu preuzeta iz VJT-a i potom prosleđena drugim posebnim odeljenjima za borbu protiv korupcije.
I upravo način na koji je došlo do vraćanja automobila otvorio je pitanje zbog čega je američka strana odlučila da promeni namenu donacije.
Dve potpuno različite verzije
Prema informacijama koje je objavila Nova, razlog za reakciju Ambasade SAD bilo je navodno nenamensko korišćenje automobila i kršenje uslova pod kojima su donirani.
Prema tim navodima, vozila nisu u dovoljnoj meri korišćena za potrebe Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, već su bila ustupana pojedincima iz rukovodstva tužilaštva. Nova je, pozivajući se na više izvora, objavila i tvrdnje o tome ko je automobile koristio i u kojim okolnostima.
VJT, međutim, iznosi sasvim drugačiju verziju događaja.
Iz tog tužilaštva tvrde da su automobili korišćeni upravo za poslove zbog kojih su i donirani. Navode prevoz rukovodilaca i njihovih zamenika, tužilaca raspoređenih u antikorupcijsko odeljenje, dežurstva, službena putovanja i seminare, ali i kurirske poslove i dostavljanje hitne i poverljive pošte.
Jedno od vozila, prema objašnjenju VJT-a, po potrebi je koristio i zamenik glavnog javnog tužioca, koji zajedno sa glavnim javnim tužiocem učestvuje u koordinaciji rada Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije.
Drugim rečima, dve strane ne spore da su automobili korišćeni, već se razlikuju u objašnjenju da li je njihova upotreba bila u skladu sa svrhom zbog koje su donirani.
VJT kaže da nije dobilo objašnjenje
Posebno pitanje predstavlja činjenica da beogradsko VJT tvrdi da nije obavešteno zbog čega se od njega traži vraćanje automobila.
U odgovoru koji je dostavljen Danasu, tužilaštvo navodi da nikada nije dobilo objašnjenje o razlozima povraćaja niti o navodnim nepravilnostima u korišćenju vozila. Ipak, po zahtevu je postupilo i automobile 14. septembra vratilo Vrhovnom javnom tužilaštvu.
To znači da je između formalnog objašnjenja VJT-a i informacija o razlozima zbog kojih je američka strana tražila povraćaj ostala praznina koju javnost za sada ne može da popuni dokumentom Ambasade SAD.
Američka ambasada, prema dostupnim informacijama, nije javno obrazložila slučaj.
Zbog toga se trenutno ne može nezavisno utvrditi da li je odluka bila posledica konkretnog nalaza o kršenju uslova donacije ili procene da će vozila biti korisnija u drugim antikorupcijskim odeljenjima.
Donacija nije nestala, samo je promenila adresu
Važan detalj je da se, prema dostupnim informacijama, ne radi o tome da su automobili povučeni iz sistema javnog tužilaštva.
Prema pisanju Nove, plan je bio da budu ponovo ustupljeni kao donacija, ali drugim posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije, u Nišu i Kraljevu.
Samim tim, slučaj nije samo priča o dva službena automobila.
On pokazuje i koliko konkretna može biti međunarodna pomoć pravosudnim institucijama: donator ne daje samo novac ili opremu, već određuje svrhu zbog koje se sredstva ili imovina ustupaju.
U ovom slučaju, ako su navodi o promeni korisnika tačni, procenjeno je da će ista donacija svoju prvobitnu svrhu bolje ispuniti na drugom mestu.
VJT vraćanje automobila povezuje sa sukobom unutar tužilaštva
Beogradsko VJT nije se zaustavilo na tvrdnji da je donacija korišćena u skladu sa ugovorom.
U odgovoru medijima ocenilo je da odluku o vraćanju vozila vidi kao nastavak nezadovoljstva i pritisaka vrhovnog javnog tužioca prema beogradskom tužilaštvu nakon izbora za Visoki savet tužilaštva.
To je, međutim, političko-institucionalna ocena samog VJT-a, a ne činjenica koja je nezavisno potvrđena.
Zanimljivo je da isto tužilaštvo istovremeno naglašava da ima veoma dobru saradnju sa Ambasadom SAD, američkim tužiocima i agentima FBI-ja i da očekuje nastavak te saradnje.
Tako je slučaj sa dva automobila postao deo mnogo šire priče o odnosima unutar srpskog tužilaštva, ali i o načinu na koji se međunarodna pomoć koristi u domaćem pravosudnom sistemu.
Pitanje koje ostaje bez javnog odgovora
Za sada je poznato nekoliko činjenica: automobili su donirani 2020. godine, bili su namenjeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, VJT tvrdi da su korišćeni u skladu sa ugovorom, a vozila su 14. septembra vraćena Vrhovnom javnom tužilaštvu.
Ono što nije javno razjašnjeno jeste šta je konkretno navelo američku stranu da zatraži njihovo vraćanje.
Ako je došlo do kršenja uslova donacije, javnost nema uvid u nalaze na osnovu kojih je takav zaključak donet.
Ako je, sa druge strane, reč samo o odluci da se vozila preusmere tamo gde će biti potrebnija, ostaje pitanje zašto je ta odluka u beogradskom VJT-u doživljena kao pritisak.
Za sada postoje dve verzije događaja, ali ne i javno dostupno objašnjenje koje bi ih definitivno razrešilo.
A upravo zato priča o dva „nisana“ nije samo priča o automobilima. Ona je postala još jedan pokazatelj koliko su odnosi unutar srpskog tužilačkog sistema složeni — i koliko se iza naizgled tehničke odluke o jednoj donaciji mogu otvoriti mnogo ozbiljnija pitanja o tome ko kontroliše resurse, kome su oni namenjeni i ko na kraju odlučuje gde će završiti.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
