Globalna ekonomija – globalizacija – prolazi kroz duboku transformaciju, ali potpuni raspad međunarodne trgovine nije realan scenario. Iako su trgovinske tenzije poslednjih godina sve izraženije, potpuno razdvajanje svetskih lanaca snabdevanja bilo bi preskupo za najveće ekonomije sveta, ocenio je ugledni ekonomista i profesor Univerziteta Harvard, Dani Rodrik, tokom predavanja održanog u Beogradu.
Govoreći na temu „Prošlost, sadašnjost i budućnost globalizacije“, u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista u Palati nauke, Rodrik je istakao da se današnja kriza globalizacije ne može objasniti isključivo potezima američkog predsednika Donalda Trampa. Prema njegovim rečima, proces preispitivanja dosadašnjeg ekonomskog modela počeo je još posle finansijske krize 2008. godine, kada su međunarodna trgovina i prekogranični tokovi kapitala počeli da usporavaju.
Hiperglobalizacija došla do svojih granica
Rodrik smatra da je period koji je obeležio poslednje decenije prošlog i početak ovog veka bio era takozvane hiperglobalizacije. Za razliku od ranijih trgovinskih sporazuma, koji su se uglavnom bavili carinama i kvotama, novi model je sve više zadirao u unutrašnje politike država – od subvencija i industrijskog razvoja do zaštite intelektualne svojine.
Takav pristup, ocenjuje, vremenom je proizveo ozbiljne političke i društvene posledice koje su dovele do današnjeg zaokreta.
Kina pokazala drugačiji put razvoja
Jedan od ključnih primera koje je Rodrik izdvojio jeste razvoj Kine. Iako je upravo ta zemlja postala jedan od najvećih dobitnika globalizacije, uspeh nije ostvarila slepim prihvatanjem liberalnog ekonomskog modela.
Naprotiv, kineske vlasti su zadržale snažnu državnu kontrolu nad privrednim razvojem, vodile aktivnu industrijsku politiku i pažljivo upravljale kapitalnim tokovima.
Kao suprotan primer naveo je Meksiko, koji je mnogo doslednije sprovodio politiku otvorenog tržišta i oslanjanja na strane investicije, ali uprkos tome nije ostvario očekivani razvojni iskorak.
Globalizacija donela pobednike, ali i velike gubitnike
Profesor sa Harvarda upozorio je da međunarodna trgovina nikada ne donosi korist svima podjednako. Dok su pojedine zemlje i kompanije profitirale, brojni regioni u razvijenim državama izgubili su radna mesta zbog konkurencije iz Kine i drugih zemalja sa nižim troškovima proizvodnje.
Takvi procesi doveli su do stagnacije plata, gašenja industrijskih centara i rasta političkog nezadovoljstva u delovima SAD i Evrope.
Prema Rodriku, najveća greška političkih elita bila je predstavljanje globalizacije kao neizbežnog prirodnog procesa, umesto kao sistema pravila koja su kreirali ljudi i koja mogu biti promenjena.
Očekivanja od Kine nisu se ostvarila
Rodrik smatra da se pogrešnim pokazalo i uverenje da će uključivanje Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju automatski dovesti do njene političke liberalizacije.
Umesto toga, Kina je nastavila snažan tehnološki i ekonomski uspon, što je u Vašingtonu sve više doživljavano kao strateški izazov. Tako se, umesto partnerstva, razvila logika prema kojoj uspeh jedne sile znači gubitak druge.
Tramp nije problem zbog nacionalnog interesa
Govoreći o američkoj politici, Rodrik je naglasio da problem nije u tome što Tramp insistira na zaštiti nacionalnih interesa.
Po njegovom mišljenju, sporno je to što pogrešno procenjuje šta dugoročno zaista koristi američkoj ekonomiji.
Istovremeno, Rodrik smatra da države treba da imaju dovoljno prostora da vode sopstvene industrijske, socijalne i tehnološke politike.
Kako kaže, zemlje najviše doprinose globalnoj ekonomiji onda kada uspešno rešavaju sopstvene razvojne izazove, a to ne podrazumeva izolaciju ili agresivni nacionalizam.
Klimatske promene pokazuju značaj nacionalnih strategija
Kao primer uspešne državne politike naveo je kineska ulaganja u proizvodnju solarnih panela, baterija, vetroelektrana i električnih automobila.
Prema njegovim rečima, upravo su takve nacionalne razvojne strategije omogućile da tehnologije potrebne za zelenu tranziciju postanu dostupnije čitavom svetu.
Budućnost radnih mesta vidi u uslugama
Rodrik smatra da se industrijska radna mesta više neće vraćati u obimu kakav je postojao tokom prošlog veka.
Čak i Kina, uprkos ogromnoj proizvodnji, godinama beleži pad zaposlenosti u industriji zbog automatizacije.
Zbog toga budući rast srednje klase vidi u sektorima poput logistike, zdravstvene i socijalne nege, trgovine, ugostiteljstva i drugih lokalnih usluga koje mogu ponuditi kvalitetna i dobro plaćena radna mesta bez potrebe za visokim akademskim obrazovanjem.
Nova globalizacija mora biti fleksibilnija
Na kraju predavanja Rodrik je poručio da svet ne mora da bira između potpune liberalizacije tržišta i zatvorenog protekcionizma.
Po njegovom mišljenju, moguće je izgraditi novi međunarodni poredak u kojem će postojati globalna saradnja, ali uz mnogo veći prostor državama da samostalno oblikuju sopstvene razvojne politike u skladu sa potrebama svojih društava.
Govoreći o razvoju veštačke inteligencije, upozorio je da će države imati važnu ulogu u njenoj primeni, ali da će pitanja bezbednosti zahtevati znatno veću međunarodnu saradnju. Ipak, izrazio je bojazan da bi svet mogao ozbiljnije da se ujedini tek nakon neke velike krize povezane sa razvojem ove tehnologije.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
