Prema najnovijem kvartalnom pregledu Evropska komisija je utvrdila da je prosečan rast ekonomija kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dostigao nivo od 3,2 odsto u prvom kvartalu, nakon 2,7 odsto u prethodna tri meseca. Ekonomija Zapadnog Balkana ubrzala je rast na početku 2026. godine, ali se među zemljama regiona pojavile značajne razlike.
Za Srbiju je zabeležen rast od 3,2 odsto, dok je Kosovo ostvarilo stopu od 5,4 odsto. To znači da je kosovska ekonomija u prvom tromesečju rasla gotovo dvostruko brže od srpske.
Bolji rezultat od Srbije zabeležila je i Albanija sa rastom od 3,7 odsto. Severna Makedonija rasla je 3,1 odsto, Crna Gora 2,6, a Bosna i Hercegovina 2,2 odsto.
Evropska komisija navodi da je ubrzanje privrednog rasta u regionu najvećim delom povezano sa snažnijom ekonomskom aktivnošću u Srbiji, kao najvećoj ekonomiji Zapadnog Balkana. Srbija je, u odnosu na poslednji kvartal 2025. godine, ubrzala rast sa 2,2 na 3,2 odsto.
Ipak, glavni pokretač rasta nije bio snažniji investicioni ciklus. Najveći doprinos dale su domaća potrošnja i državna potrošnja.
Potrošnja domaćinstava u Srbiji povećana je 4,8 odsto na međugodišnjem nivou, dok je potrošnja države porasla 5,1 odsto. Investicije su, međutim, ostale slabe i povećane su svega 1,4 odsto.
Neto izvoz je pozitivno uticao na ukupnu stopu rasta. Izvoz je povećan 4,6 odsto, dok je uvoz porastao 3,6 odsto.
Po sektorima, rast je bio najvidljiviji u delatnostima koje su neposredno povezane sa potrošnjom, poput trgovine na malo, saobraćaja i zabavne industrije. Poljoprivreda je nakon slabe 2025. godine zabeležila snažan oporavak.
Važan doprinos nastavile su da daju i delatnosti sa visokom dodatom vrednošću, među kojima su informaciono-komunikacione tehnologije, finansije i profesionalne usluge.
S druge strane, prerađivačka industrija zabeležila je blagi pad, dok je građevinarstvo smanjeno za približno pet odsto. Evropska komisija to povezuje sa kašnjenjima u realizaciji infrastrukturnih projekata.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u maju je porasla svega 0,3 odsto na godišnjem nivou. Prerađivačka industrija porasla je 3,2 odsto, a rudarstvo 1,4 odsto, dok je proizvodnja energije pala 3,2 odsto.
Posebno se izdvojila automobilska industrija. Njena proizvodnja u maju bila je čak 47 odsto veća nego godinu ranije, zahvaljujući snažnoj globalnoj tražnji za automobilima koji se proizvode u Srbiji. Međutim, većina drugih industrijskih grana stagnira ili beleži pad.
Evropska komisija ocenjuje da se sličan obrazac nastavio i u drugom kvartalu. Potrošnja ostaje glavni oslonac rasta, dok je poslovno poverenje oslabilo u odnosu na prvi kvartal.
Promet u trgovini na malo u maju je, prema preliminarnim podacima, porastao 6,2 odsto po konstantnim cenama.
Inflacija ponovo pod pritiskom
Ekonomije regiona istovremeno se suočavaju sa novim jačanjem inflatornih pritisaka. Evropska komisija navodi da su rast cena hrane i energenata bili među glavnim razlozima za ubrzanje inflacije.
Srbija je, zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom, ostala ispod tri odsto inflacije u periodu obuhvaćenom analizom. Najviša stopa zabeležena je na Kosovu, gde je dostigla šest odsto.
Inflacija je iznad pet odsto bila i u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Evropska komisija istovremeno upozorava da su javne finansije tokom prvog dela 2026. godine pokazale trend većih budžetskih deficita u odnosu na isti period prethodne godine.
Prihodi opšte države u Srbiji porasli su u periodu januar–jun 11,3 odsto međugodišnje. Najviše su rasli prihodi od poreza na dobit pravnih lica i doprinosi za socijalno osiguranje.
Rashodi su, međutim, rasli još brže – 14 odsto.
Najveće povećanje zabeleženo je kod nabavke robe i usluga, subvencija i socijalnih transfera. Kapitalni rashodi porasli su 8,3 odsto, iako se Srbija približava održavanju specijalizovane izložbe EXPO 2027. godine i realizaciji velikog broja povezanih infrastrukturnih projekata.
Konsolidovani budžetski deficit u prvih šest meseci iznosio je jedan odsto projektovanog BDP-a, dok je u istom periodu prošle godine bio 0,6 odsto.
Istovremeno, udeo javnog duga u BDP-u smanjen je sa 44,4 odsto na kraju 2025. godine na 41,5 odsto u aprilu 2026.
Evropska komisija već navodi period mogućih izbora
U delu izveštaja posvećenom Srbiji Evropska komisija se osvrnula i na politička dešavanja.
U dokumentu se navodi da je Aleksandar Vučić 10. juna saopštio da planira da u narednim mesecima podnese ostavku na funkciju predsednika Srbije, kao i da razmatra mogućnost kandidature za predsednika Vlade na narednim parlamentarnim izborima.
Evropska komisija navodi da bi ti izbori mogli biti održani između kraja septembra i sredine oktobra 2026. godine.
U istom kontekstu pominje se i najavljeni predizborni paket ekonomskih mera vredan više od 600 miliona evra, odnosno oko 0,7 odsto BDP-a. Paket bi mogao da obuhvati jednokratnu pomoć penzionerima i korisnicima socijalne pomoći, turističke vaučere i moguće povećanje zarada u javnom sektoru.
MMF ocenjuje da su osnove Srbije snažne, ali izazovi ostaju
Evropska komisija podseća da je Međunarodni monetarni fond ocenio da Srbija ima snažne makroekonomske osnove, umeren nivo javnog duga, visoke devizne rezerve i dobro kapitalizovan bankarski sistem.
Među ključnim izazovima, međutim, ostaju ostvarivanje fiskalnih ciljeva, rizici povezani sa pojedinim javnim preduzećima, upravljanje javnim investicijama i veća fiskalna transparentnost.
Poseban izazov predstavlja i energetski sektor, kao i potreba da se privredni rast više zasniva na delatnostima sa većom dodatom vrednošću.
Evropska komisija očekuje da će Srbija u 2026. godini ostvariti rast od 2,8 odsto. To bi bio slabiji rezultat od rasta koji je zabeležen u prvom kvartalu, ali i dalje u okviru očekivanja za celu godinu.
Za 2027. godinu prognozira se ubrzanje rasta na 3,9 odsto, što bi Srbiju postavilo na vrh regiona prema očekivanoj stopi ekonomskog rasta.
Stopa nezaposlenosti trebalo bi ove godine da iznosi 8,8 odsto, a naredne da se spusti na 8,7 odsto.
Inflacija bi, prema prognozi Evropske komisije, u 2026. godini mogla da iznosi 4,1 odsto, a u 2027. godini 3,9 odsto.
Tako se početak godine za Srbiju pokazao boljim nego što bi se moglo zaključiti iz slabosti investicija i pada građevinske aktivnosti. Rast je ubrzan, ali je u velikoj meri ostao oslonjen na potrošnju. Istovremeno, najnovije prognoze pokazuju da će za održavanje rasta biti potrebno više od povećane potrošnje domaćinstava i državne potrošnje.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
