Crna Gora razmatra da minimalna zarada više ne bude jednaka za sve zaposlene. Od januara 2027. godine iznos bi zavisio od nivoa obrazovanja, dok bi se istovremeno menjalo oporezivanje rada i način usklađivanja penzija.
Crna Gora bi od početka 2027. godine mogla da dobije novi sistem zarada, koji Vlada naziva „Euro model“. Predložene izmene zakona sada čekaju potvrdu Skupštine, a njihov cilj je da se minimalna zarada prvi put direktno poveže sa stepenom obrazovanja zaposlenog.
Prema predlogu, zaposleni sa osnovnim obrazovanjem i nižim kvalifikacijama imali bi minimalnu neto zaradu od 1.000 evra. Za one sa srednjim obrazovanjem minimum bi bio 1.250 evra, dok bi zaposleni sa visokim obrazovanjem imali najmanje 1.400 evra mesečno.
Premijer Milojko Spajić reformu je predstavio kao pokušaj da se promeni tržište rada na kojem, kako je rekao, zarade dugo nisu bile dovoljne da zadrže veliki broj mladih u zemlji.
Minimalac više ne bi bio isti za sve
Dosadašnji koncept minimalne zarade zasnivao se na jedinstvenom minimumu, dok bi novi sistem uveo tri nivoa vezana za obrazovanje.
To bi značilo da bi razlika između najnižeg i najvišeg minimalca iznosila 400 evra mesečno. Za zaposlenog sa srednjim obrazovanjem minimum bi bio tačno između ta dva iznosa.
Vlada očekuje da promena minimalne zarade bude praćena i rastom drugih primanja. Prema njenim projekcijama, više od 250.000 zaposlenih moglo bi da bude obuhvaćeno povećanjem zarada, a prosečna plata trebalo bi da pređe 1.400 evra. Za pojedina radna mesta, uz primenu novih koeficijenata, predviđene su zarade veće od 2.000 evra.
Te brojke, međutim, zavisiće od konačnog dogovora sindikata i poslodavaca o koeficijentima.
Cra Gora računa na manje opterećenje rada
Drugi deo reforme odnosi se na poreze i doprinose. Vlada želi da zaposlenima ostane veći deo novca koji poslodavac izdvaja za njihovu zaradu.
Prema Spajićevoj računici, kod viših primanja zaposlenom bi ostajalo oko 92 odsto izdvojenog iznosa, dok bi kod najnižih zarada taj procenat mogao da dostigne 97 odsto.
Ideja je da se povećanje plata finansira kombinacijom većih zarada, veće zaposlenosti i smanjenja sive ekonomije, a ne samo dodatnim opterećenjem poslodavaca.
Penzije bi se usklađivale četiri puta godišnje
Promena sistema zarada bila bi samo jedan deo reforme. Vlada predlaže i novu dinamiku povećanja penzija.
Ako „Euro model“ bude usvojen, penzije bi se od 2027. godine usklađivale četiri puta godišnje. Time bi se, prema planu Vlade, omogućilo da penzioneri češće osete efekte promena zarada i drugih ekonomskih pokazatelja.
Računica zavisi od rasta prihoda
Najveće pitanje koje prati reformu jeste kako će država finansirati veća primanja.
Vlada računa da će joj dodatne prihode doneti veća potrošnja, rast zaposlenosti i suzbijanje sive ekonomije. U računicu je uključen i mogući povratak dela crnogorske dijaspore, kao i stroža kontrola budžetskih rashoda.
Planira se i uvođenje poreza na stanove i kuće koje vlasnici drže praznim, dok istovremeno građani koji nemaju sopstvenu nekretninu plaćaju visoke kirije.
Kao još jedan izvor prihoda Vlada navodi trajno oduzimanje nelegalno stečene imovine.
Prema njenim projekcijama, budžetski deficit bi tokom 2027. godine mogao da dostigne između četiri i pet odsto, ali bi već naredne godine trebalo da bude smanjen na oko tri odsto.
Za sada, međutim, „Euro model“ ostaje plan Vlade. Njegova primena od januara 2027. zavisiće od toga da li će predložene zakone usvojiti Skupština Crne Gore i kako će u praksi biti određeni koeficijenti za pojedine grupe zaposlenih.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
